Портрет без рама: Саша Бошковић

Неки наши врхунски спортски стручњаци тврде да би тренирали жене само ако не би имали ни за хлеб, али је много више колега које ових дана завиде Саши Бошковићу, селектору рукометашица које су освојиле сребрну медаљу на Светском првенству одржаном у Србији, проглашеном потом и за тренера године у избору Олимпијског комитета. Педесетогодишњи лауреат из Аранђеловца је заслуге за успех и своје признање приписао дамама које, још од прошлогодишњег Европског првенства у Србији, на којем су заузеле четврто место, назива најбољим девојкама на свету, дивним женама, супругама и мајкама, које много воле своју земљу.

Како и сам каже, његове изјаве се често не схватају. Тако је пре четвртфинала, у којем је ова генерација извела свој највећи подвиг, мало ко поверовао у његову причу да је боље што са дотадашњим светским, а и даље олимпијским шампионкама из Норвешке играмо толико рано, а не у финалу. А једна од специфичности рада са спортисткињама јесте да им је потребно улити много више оптимизма и самопоуздања.

Бошковић свакако није конвенционалан тренер, и баш у сусрету с Норвежанкама поново је постао звезда „Јутјуба”, на којем се врти „тајм-аут” у којем је играчицама уз један израз из анатомије објашњавао зашто ривалке не шутирају споља. Пре годину дана, све је забезекнуо његов поступак на мечу с истим противником, када је норвешког бека Лин Суланд у току игре повукао два пута. Девојка која му је „сметала” и која се на њега пожалила за записничким столом, касније му је поклонила свој дрес с исписаном поруком: „Драги господине лудаче, ево вам мајица коју сте толико желели.”

Тренер који сматра да су тимски дух и поверење 99 одсто успеха, каријеру је почео у Шамоту из родног Аранђеловца 1992. године, као учитељ кадета, с којима је постао првак државе. Први тим матичног клуба водио је у Суперлиги, а у националним селекцијама дебитовао као члан стручног штаба јуниора 1998. Успон је почео с рукометашицама аранђеловачког Књаза Милоша, с којима је приграбио титулу и играо Лигу шампиона. После епизоде у Румунији, преузео је рукометаше Партизана, с којима је освојио Првенство, Куп и Суперкуп. Касније је радио у Динаму из Панчева, а почетком прошле сезоне Рукометни савез Србије позајмио га је Зајечаркама за квалификације за Лигу шампиона, које нису имале срећан епилог.

И сада има оних који му оспоравају тренерске квалитете, мада доста мање него пре две године, када су реакције на први списак биле да „из Аранђеловца није позвао само бабу”, на шта је коментар популарног Саје био да би и она изгинула на терену. Данас најављује борбу за олимпијско злато у Рију 2016. године.

Горан Ковачевић