Нову прилику не смемо да испустимо

О спорту се данас све више говори као о једном важном и корисном покрету, који је обухватио цео свет и који готово сви народи помажу и гаје с много пожртвовања и љубави. Спорт је постао потреба данашњег човека. Када се пре три хиљаде година у олимпијској арени рвање први пут појавило, мало ко је пре само неколико месеци могао да претпостави да ће практично први спорт доћи у ситуацију да буде избачен из олимпијске породице, да буде практично бачен на колена.

Међутим, захваљујући неверованом ангажовању Србина Ненада Лаловића, који је од фебруара до августа уложио неверовану енергију и знање, рвање је и даље тамо где му је и место – међу олимпијским спортовима. Била је то година великих изазова, искушења, надања за рвачки покрет. На крају, и велика победа!

Многи с правом кажу да је 2013. година била најтежа за рвање, шта Ви мислите о томе?

- Само када се сетим када нам је МОК у фебруару најавио најгори могући сценарио, избацивање са олимпијског борилишта и да постоји велика вероватноћа да ћемо изгубити битку и да после тога практично, многе федерације и клубови могу да затворе врата, уопште ми није било добро. Тај страх и зебњу нисам желео никоме да покажем, кренуо сам одлучно са најближим сарадницима у велику кампању која је обухватиула читаву планету.

У чему се састојала та кампања?

- Најпре смо требали да убедимо сами себе да ми то можемо, јер знали смо да хоћемо да радимо и дан и ноћ ако треба, само да задржимо рвање. Друго, требало је обићи све континенте, на лицу места сагледати реално стање на терену. Тражили смо помоћ од свих за које смо мислили да могу да нам помогну. Једноставно наша рвачка породица, од којих већина није схватала озбиљност, брзо се ујединила. Американци су у Њујорку организовали тромеч у коме су учествовали и рвачи из Ирана и Русије, порука је била више него јасна а то је да рвање спаја све људе на свету. Јапанци су са милион потписа који су потписали руком показали колико воле овај спорт. Читав материјал који је тежак око 300 килограма налази се у нашем музеју у Лозани.

Свет не памти када су се за један спорт здушно борили председници две највеће светске суперсиле?

- Председник Русије Путин, са којим сам се састао у Сочију у априлу дао нам је безрезервну подршку, председник Обама такође.  Путин ми је том приликом казао да сви Руси стоје на располагању Фили. Могу слободно да кажем да сам се од тог момента много лагодније осећао, веровао сам у коначну победу. Нашој борби, која је трајала неколико месеци, прикључиле су се многе славне личности међу којима и познати амерички глумаб Били Булдвин. Један од чланова комисије за спас рвања био је и Франц Бекенбауер, некадашњи немачки репрезентативац у фудбалу који прво почео да се бави рвањем па тек онда фудбалом.

Многи кажу да сте прави наследник Милана Бате Ерцегана?

- Свакако да прија поређење са некадашњим председником федерације. Али у Ерцеганово време оваква криза је била незамислива. Ово је био највећи проблем у које је запало рвање у задњих 3.000 година.

У Москви сте у мају изабрани за председника ФИЛА, како сте доживели то признање?

- То је заиста велико признање за мене лично али и за Србију. Тада посао ни изблиза није био завршен. Добио сам убедљиву победу, пуну подршку да станем на чело колоне која тада није знала којим ће путем кренути.

Идуће године у септембру у Ташкенту је поново избор за председника Фила, да ли ћете се и тада кандидовати?

- Сигурно ћу бити кандидат. Наравно, очекујем и противкандидата, јер сада када је урађен велики посао, рвање поново остало међу олимпијским спортовима, појединцима су поново порасли апетити. Очекујем велику борбу и у Ташкенту.

Да ли то значи да у Фили постоји опозиција?

- Наравно да постоји, јер многи од њих не прихватају тренутну позицију. Многи се боје за своју будућност. У Ташкенту су на програму општи избори и за председника и за Биро Фила. То ће ипак бити добра прилика да се наша федерација још више прочисти и да у њој остану они људи који воле рвање, који су спремни да се боре свим срцем за њега. Један од њих је свакако и Александар Карељин, велики спортиста. Он је наш највећи промотер, супер звезда спортска икона.

Шта је за Вас лично највећа сатисфакција после победе у Буенос Ајресу?

- То што сам предводио тим и оставио рвање у олимпијској породици бар до 2024. године. Наредних година, не само рвању, већ и осталим спортовима предстоје године изазова. Спорт је далеко напредовао и ко није спреман на брзе промене и трансформације, као што смо ми учинили, осуђен је на пораз.

Чија Вам је подршка била најважнија у овој години?

- То што је Федерација стала иза мене, свих 177 чланица. То што су Американци, Руси, Јапанци.., били на мојој страни. Грчка је такође као постојбина олимпизма урадила огроман посао.

Како оцењујете стање у српском рвању?

- Видим пре свега добру организовану федерацију. Неке нове рваче као браћу Немеш. Године које су пред нама су године у којима наши рвачи треба да покажу пун потенцијал.