Филмови за душу

Нови Сад – Екипу филма "Коњи врани" – у којем се приказује судбина Срба у временима када је царица Марија Терезија одредила да њихова земља Банат буде тамница за нелојалне грађане Аустроугарске монархије – чија је прексиноћна пројекција на Филмском фестивалу Србије уврштена у касне ноћне сате, на јучерашњој прес-конференцији предводио је редитељ Љубиша Самарџић. Заједно са протагонистима Миланом Васићем, Калином Ковачевић, Миленом Васић Ражњатовић, директором фотографије Миладином Чолаковићем и костимографом Иреном Белојицом, он је говорио не само о Србији "као земљи препуној ненајављених трагедија, неочекиваних обрта, несрећних љубави и узаврелих емоција" већ и о откривању Војводине, Баната и његовог Тораша као чуду природе...

– Данас познајем Војводину боље од Војвођана, а у филм сам унео део људских прича и судбина са села... Тако је у филм ушла и истинита прича о близанцима на превару ожењеним истом женом са којом имају чак деветоро деце... – рекао је Самарџић, који се, иначе, у својим откривањима Војводине често служи и стиховима Мирослава Мике Антића да "Љубав је оно за чим се пати, чему можеш срце дати и где ти може живот стати..."

Самарџић је, говорећи о продукцији свог остварења, која је реализована заједно са загребачким "Јадран филмом", изјавио да је за све филмове који се снимају у државама бивше Југославије излаз у – копродукцији у региону, јер ниједна од новостворених кинематографија нема довољно финансијске моћи да сама снима сопствене филмове.

Редитељ је, поред приче о открићу Војводине као узбудљивог простора, открио и како је пронашао свог глумца Милана Васића, пореклом са Косова. О Васићу је прочитао текст у "Политици", аутора Мирјане Радошевић, позвао га, допао му се и – ангажовао га је за филм!

Екипа дуго очекиваног филма "С.О.С. – Спасите наше душе" Слободана Шијана, аутора култног остварења "Ко то тамо пева", који је прексиноћ премијерно приказан у такмичарском програму фестивала, јуче је такође гостовала на прес-конференцији коју води медијатор Јасна Рајић.

Редитељ Шијан, који је филм снимио према сценарију Милоша М. Радовића и у продукцији "Ћули филма, довео је и директора фотографије Милана Спасића Папија, протагонисте Богдана Диклића, Неду Арнерић, Предрага Ејдуса. Говорећи о свом филму у којем његови јунаци представљају врхушку онога што то друштво представља као хуманост, и то кроз форму такмичења, а заправо саму хуманост чини апсурдном, Шијан је говорио и о реалним проблемима у којима се продукција налазила снимајући "С.О.С. – Спасите наше душе", јер је држава, и поред свих обећања, одвојила скоро три пута мање средстава од обећаних, па је реализација спасена захваљујући помоћи града Београда и интервенцији градоначелника Ненада Богдановића. Шијан, иначе, говори и о својој југоносталгији, не као жудњи за преминулим политичким системом, већ као о комуникацији разних народа интензитетом који је раније постојао, о погубљеној космополитској култури...

На крају јучерашњег сусрета, гости су били аутори и протагонисти дечјег, али не само дечјег, филма "Аги и Ема", редитељ Милутин Петровић, писац Игор Коларов према чијем је истоименом делу и снимљен филм, тумачи рола Милена Дравић, Лена Богдановић и мали Стефан Лазаревић.

Петровић, који је некада био и рок музичар и ТВ редитељ, документариста ("Специјално васпитање"), аутор ТВ филма "Телефономанија", као и дугометражних остварења "Земља истине, љубави и слободе" и "Југ-југоисток", говорио је о свом новом, дечјем филму – првенцу.

– Већ 25 година овде нико, пре нас, није снимио дечји филм, а до реализације "Агија и Еме" дошло је тако што сам ја, случајно, прочитао књигу, заљубио се у њу и пожелео да то снимим... – рекао је Петровић.

– То није само дечји филм, већ филм о чежњи за љубављу, о усамљености и жељи човека за комуникацијом. Обрадовала ме чињеница да сам добила тај глумачки задатак, а главни глумац, наш Стефан, много ми је помогао, као и ја њему... Лепо смо радили, био је то филм за моју душу, којим сам обогатила свој духовни живот – рекла је Милена Дравић.