Пет­на­е­сти дан без во­де за пи­ће у Ужи­цу

Ужи­це – Да­нас је, ево, пет­на­е­сти дан от­ка­да Ужи­ча­ни не ко­ри­сте во­ду из град­ског во­до­си­сте­ма за пи­ће и при­пре­ма­ње хра­не. Раз­лог је, под­се­ћа­мо, та­ло­же­ње ал­ги у во­до­а­ку­му­ла­ци­ји Врут­ци, из ко­је се 60.000 жи­те­ља овог гра­да кроз по­сто­је­ћи си­стем снаб­де­ва. Ал­ге су ци­ја­но­бак­те­ри­ја­ма за­га­ди­ле во­ду за пи­ће, па је ре­ше­њем ин­спек­ци­је 26. де­цем­бра за­бра­ње­на ње­на упо­тре­ба.

Убр­зо за­тим, уз из­ра­же­ну со­ли­дар­ност су­сед­них оп­шти­на и Вој­ске Ср­би­је, обез­бе­ђен је и по гра­ду рас­по­ре­ђен до­во­љан број ста­ци­о­ни­ра­них и по­крет­них ци­стер­ни са во­дом за пи­ће. По­пра­вље­на је и снаб­де­ве­ност ов­да­шњих тр­го­ви­на

фла­ши­ра­ном во­дом. Из сла­ви­на у до­ма­ћин­стви­ма и да­ље у из­о­би­љу те­че во­да из град­ског во­до­си­сте­ма, али је гра­ђа­ни ко­ри­сте је­ди­но за са­ни­тар­но-тех­нич­ке по­тре­бе. Ова во­да је, ис­ти­чу у ужич­ком За­во­ду за јав­но здра­вље по­во­дом уче­ста­лих пи­та­ња гра­ђа­на, и са­да без­бед­на за одр­жа­ва­ње лич­не хи­ги­је­не (ту­ши­ра­ње, пра­ње зу­ба).

Вре­ме­ном, по­ку­ша­ли су у ЈКП „Во­до­вод” да трет­ма­ном хлор-ди­ок­си­дом очи­сте ал­ге у во­до­вод­ној мре­жи, али то ни­је да­ло зна­чај­ни­је ре­зул­та­те, за­га­ђе­ност је ве­ли­ка. Град­ски штаб је по­том про­гла­сио ван­ред­ну си­ту­а­ци­ју у гра­ду због про­бле­ма с во­до­снаб­де­ва­њем, с тим што не­ко бр­зо ре­ше­ње од ло­кал­не вла­сти ни­је по­ну­ђе­но.

Тек се ових да­на, по укљу­че­њу пред­став­ни­ка др­жа­ве у хит­но ре­ша­ва­ње ужич­ког про­бле­ма, ро­ди­ла на­да. Осми­шље­но је да се ужич­ки во­до­си­стем бр­зо по­ве­же са из­да­шним ал­тер­на­тив­ним из­во­ри­штем Су­шич­ко вре­ло ис­под Зла­ти­бо­ра, и то град­њом це­во­во­да ду­гог 1,8 ки­ло­ме­та­ра. Вој­ска ће гра­ди­ти це­во­вод, Вла­да Ср­би­је ће по­ду­хват фи­нан­си­ра­ти и та­ко за око две сед­ми­це ство­ри­ти усло­ве за ре­зер­вно на­па­ја­ње ужич­ког во­до­си­сте­ма ква­ли­тет­ном и ис­прав­ном во­дом. До­тле, ци­стер­не и фла­ше оста­ће сва­ко­дне­ви­ца Ужи­ча­на.

Оста­је, на­рав­но, пи­та­ње от­куд то­ли­ке ал­ге у је­зе­ру Врут­ци на Ђе­ти­њи, чи­ја се де­таљ­на са­на­ци­ја на­ја­вљу­је. Ис­пр­ва, чу­ла су се ов­де об­ја­шње­ња да је реч о при­род­ној ано­ма­ли­ји ко­ја је, у нео­че­ки­ва­но то­плим зим­ским да­ни­ма, по­ре­ме­ти­ла во­до­а­ку­му­ла­ци­ју. По­том, све гла­сни­је се по­ми­њао не­мар у га­здо­ва­њу је­зе­ром и про­пу­сти у одр­жа­ва­њу це­лог про­сто­ра око во­до­за­хва­та, као и мо­гућ­ност ње­го­вог за­га­ђе­ња од при­ме­не „хе­ми­је” на окол­ним њи­ва­ма. Чу­ју се и дру­ги мо­гу­ћи раз­ло­зи, а има на­ја­ва да би се по­себ­ни струч­ни ти­мо­ви уско­ро мо­гли по­за­ба­ви­ти не са­мо на­чи­ном ка­ко са­ни­ра­ти за­га­ђе­ну во­до­а­ку­му­ла­ци­ју Врут­ци, већ и ин­ди­ви­ду­ал­ном од­го­вор­но­шћу за са­да­шње ста­ње овог је­зе­ра.