И јесте, и није мало

Влада Републике Србије у 2007. години издвојила је за културу 4 900 000 динара, што чини 0,57 одсто од укупног буџета. Према првим реакцијама неких представника културне јавности, реч је о срамно ниској цифри која говори и о месту које култура заузима међу приоритетима нове владе.

Према речима Весне Јокановић, помоћнице министра културе за економско – финансијске послове, планирано је да се, између осталог, за откуп књига и развој кинематографије издвоји по сто милиона динара, за књижевно стваралаштво 60 милиона, а за визуелне уметности близу 18 милиона динара. Да ли је 0,57 одсто буџета довољно за српску кинематографију, позориште, књижевност, музику, сликарство... ?

Неки мисле да није. Култура је за политичку елиту само терет и чист трошак, каже Јагош Ђуретић, директор и главни и одговорни уредник ИП "Филип Вишњић".

– Не могу да схватим овакву расподелу средстава. Надлежни сматрају да култура није профитабилна и да им се уложени новац неће вратити. Верујем да је то делимично истина, али сам сигуран да се на дуже стазе улагање у културу вишеструко исплати, рекао је Ђуретић за "Политику".

У првим реакцијама највеће незадовољство изразиле су Ђуретићеве колеге издавачи који тврде да је усвојеним буџетом још више маргинализован статус књиге у Србији.

– Култура увек настрада зато што се за ресорног министра увек постави неко ко не уме да обавља тај посао. То није случајно. Јасно је да се бирају људи који не знају да се изборе за веће донације сопственом министарству. Није нам познато колико ће садашње Министарство културе одвојити новца за издаваштво, али нам претходна два министарства већ дугују више од 200 милиона динара. Нема никаквог трачка светлости за издаваштво, истакао је Зоран Хамовић, директор и главни и одговорни уредник издавачке куће "Клио" из Београда.

Весна Јокановић се не слаже са оценама изнетим у јавности да је овогодишњи буџет за културу процентуално најмањи у савременој историји Србије. Она тврди да је Министарство културе раније располагало са више новца, али и да су обавезе ове институције биле другачије. Као пример наводи да је 2001. године удео Министарства културе у државном буџету износио 0,8 одсто, али да је Радио-телевизија Србије била финансирана од тог новца, што данас није случај.   

Поводом бројних полемика у јавности везаних за буџет, Министарство културе је издало званично саопштење. У њему се каже  да надлежни имају "извесну бригу" у односу на опредељено учешће од 0,76 одсто у буџету. И објашњава да "када се од утврђеног учешћа одузму средства предвиђена Националним инвестиционим планом, остаје око 3,3 милијарде динара, то јест учешће у буџету Републике Србије пада на 0,57 одсто."

Из Министарства обећавају да нико неће бити запостављен, односно да ће бити подржани сви сектори, "од заштите споменика културе до савременог стваралаштва".