Сви гледају, само форензичар види

У расветљавање убистава и отмица у последњих двадесетак година све више се укључују и лингвисти. Стручњаци за језик и глас на основу реда речи у реченици, употребе неког жаргона или начина изговора могу много да помогну у откривању починилаца кривичних дела. Они још нису стигли у телевизијске серије, бар не у оне које гледамо, али у свакодневни живот, у правосуђе, јесу.

Криминал је и код нас одавно из серија прешао у стваран живот. И протеклих месеци стизале су вести о наводно постављеним бомбама у разним институцијама, у судовима, врло често и у школама. Ове претње најчешће нису озбиљне, више је реч о несланим шалама или морбидним покушајима да се одложи контролни из математике или физике, али узнемирујуће делује ако сваки час чујемо како се неко исељава, прекида рад, напушта зграду.

Има и врло озбиљних ситуација када враг однесе шалу, па се испостави да се заиста догодила отмица, киднаповање, експлозија.

– Задатак форензичких лингвиста јесте да преслушају снимљени глас, наравно ако такав снимак постоји, и да анализом открију колико „говорник” има година, да ли је из града или села, којим дијалектом говори, да ли је, рецимо, Ужичанин или Пироћанац, како би се полицији и тужилаштву олакшао посао и број сумњивих што је могуће више сведе – истиче професорка др Зорка Кашић са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, која предаје и на Катедри за општу лингвистику Филолошког факултета у Београду.

Познато нам је да у појединим случајевима суд може да изда налог да се телефонски разговори прислушкују и снимају ако постоји основана сумња да је реч о починиоцу кривичног дела. Када се та особа нађе у истражном затвору од њега се тражи дозвола да да пристанак да му се говор вештачи. У присуству свог адвоката он даје изјаву, а форензичар – лингвиста прави поређења и вештачи да ли је осумњичени заиста изговорио снимљене претње.

– Ови фонетски записи анализирају се у специјализованим лабораторијама, којих у европским земљама има тренутно 46. Важно је напоменути да у вештачењу учествују форензички лингвиста и акустичар. Криминалистичка форензика користи методе ДНК анализе, отиске прстиjу и ретину у оку како би непобитно идентификовала одређену особу. У лингвистици је потребно више такозваних маркера да би се извели закључци и дошло до високог степена вероватноће у утврђивању истине. Као што балистички експерти могу да утврде из ког пиштоља је пуцано, са ког одстојања, из ког правца, тако и лингвиста трага за језичким обрасцима и недоследностима у тим обрасцима како би утврдио ко је написао поруку, чији је глас на траци, шта значи изговорена реч – наводи др Зорка Кашић и додаје да се у свету данас форензичка лингвистика доста примењује у Енглеској, Шпанији, Русији, Италији, а на овом пољу предњаче Немци – једна од најбољих је лабораторија у Визбадену. 

Примена фонетике у форензичкој анализи ушла је у ширу употребу у другој половини шездесетих година прошлог века. Први пут је примењена у полицији америчке државе Мичиген, и од тада до данас више од пет хиљада криминалистичких служби уврстило је у свој рад случајеве везане за идентификацију гласа. У северној Америци, европским земљама и у Аустралији има највише лабораторија за форензичку фонетику и акустику. Овај тип анализа широко се примењује у истражним и судским поступцима.

У нашој земљи постоје вештачења гласа, али спорадично. У досадашњој пракси судови и полиција су захтевали лингвистичку експертизу у одређеним кривичним случајевима, као што су убиства, силовања, сексуална злостављања, уцене, корупција, тероризам, трговина људима, и дрогом, али и у грађанским парницама. Форензички лингвисти и ту имају своје место, посебно када треба проверити уговоре и друге писане изворе који се тичу пословних превара, реклама, тестамената...

Ево и неколико примера: осуђеник улаже жалбу тврдећи да му је признање које је дао изнуђено. Форензички лингвиста анализира текст и проверава да ли у њему има полицијских израза, да ли је текст настао диктирањем, да ли осуђеник употребљава одређене речи карактеристичне за њега. Или други пример – опроштајно писмо? Да ли је особа натерана да га напише, а потом убијена или је заиста дигла руку на себе?

– Лингвиста у овој ситуацији мора да пореди текст са другим, неспорним текстом који је писала жртва, али и са писмима осумњичених, попут мужева, жена, рођака или неког другог коме иде у прилог смрт жртве, па се тек онда утврђује ко је прави аутор поруке – каже професорка Кашић.  

Наша саговорница открива и ово:

– Код писаних порука, важно је утврдити неки детаљ, неку специфичну грешку у куцању, има ли скраћивања, који се сленг користи, да ли је особа школована или не. Не каже се бадава сви гледају, само форензичар види – напомиње стручњак.

За звање форензичког лингвисте потребан је таленат за филологију, таленат за детаље, за људске гласове, стицање искуства регионалног говора, путовања по различитим крајевима где се говори српски, научити да се препозна дијалекат. Звање за које су потребне године искуства, али ако је некоме спасен живот – исплати се.

------------------------------------------------

Жаргон и сленг

Осим регионалних дијалеката форензичарима је нарочито интересантан урбани изговор. У великим градовима има процентуално много више криминалаца него на селу, а најчешћи починиоци су мушкарци између 20 и 50 година.

Многе затворене социјалне групе користе посебан речник како би одржали тајновитост своје комуникације. Тако се форензички лингвисти могу сусрести са разним неуобичајеним речима на основу кога дешифрују ком статусу и друштвеном миљеу припада одређена особа. Интересантни су неки примери, рецимо када се за човека на дуге стазе каже даљаш, за досадну особу – гушач, измицауз је врдање, дивљак (јефтина бижутерија), међу коцкарима користе се термини исталити (поделити плен), истапирати (изгубити сав новац у коцкању) фрижидер (затвор), авијатичар (бегунац испред поверилаца), хијена (криминалац доушник), дугопругаш (затвореник осуђен на дугу временску казну), пакет (подвала у картама), испеглати (претући), велико спремање је обијање стана...

Жаргони који се односе на спољни изглед су између осталих: акреп, бедевија, даска, флаутиста, гроб, коцкаст, месиште, носке, русија, сића, скот...

Међу наркоманима затвореност информација постиже се следећим примерима: гица (вагица за мерење), коњетина (хероин), крљажа (дрогирање у вену), домаћица (домаћа марихуана), звекнути се (узимати дрогу интравенозно), лечење (уживање дроге), „мајчина душица”, „хајдучка трава”, „марија” и „коров” називи су за марихуану, а „тетка” и „плавуша” за вену у коју се убризгава дрога.

 ------------------------------------------------

Историјат

Утврђивање човековог идентитета на основу језика започето је много раније него што је то познато јавности. Један од првих случајева забележен је још 1660. године и односи се на суђење завереницима који су учествовали у убиству енглеског краља Чарлса Другог. То је био уједно и први случај погрешне идентификације особе на основу гласа.

Пресретање и снимање разговора у Америци започето је 1968. године, а први случајеви у којима су спроведени надзор и снимање телефонских разговора били су везани за државне службенике за које је постојала сумња да су укључени у неке облике привредног криминала, изнуде и мито. Полиција је почела убрзо да снима информативне разговоре са осумњиченима, па су се тако полицијска саслушања, испитивања и признања могла наћи као доказ у судским поступцима. Оваква пракса отворила је врата лингвистичкој анализи кривичних дела.

У Србији углавном постоји традиција примене форензичке фонетике и акустике познате као вештачење гласа, док је лингвистичко вештачење спорадично. У најновије време постоји и форензичка лингвистика као академска дисциплина на Филолошком факултету у Београду, као и Лабораторија за форензичку акустику и фонетику којом руководи професор др Слободан Јовичић.  

------------------------------------------------

Случај „Принцивали”

Изразите регионалне разлике, као форензички маркери, са сигурношћу се могу користити у искључивању сличности међу говорницима. Искључивање сличности у форензичкој пракси је познато у случају „Принцивали”.

Пол Принцивали је осумњичен за телефонску претњу бомбом компанији „Пан Ам”. Сумњичиле су га две заблуде: био је познат као незадовољан радник, а за учеснике у истрази његов глас је био сличан гласу починиоца. Одбрана је, међутим, уз помоћ форензичке фонетске анализе доказала да су узорци говора починиоца имали регионалне особине типичног новоенглеског говора (Бостон), док је Принцивалијев начин говора био типичан њујоршки. Нетренираним слушаоцима са западне обале разлике између говора Њујорка и Бостона нису ништа значиле.