Валтерова клупа – модерна и после 100 година

Клупа Валтера Гропијуса је напунила 100 година, а изгледа тако млада. И не само млада већ и модерна! Данас би је радо имали у холовима хотела, у луксузним бутицима у најсавременијим ентеријерима. Клупа је за двоје-троје, који седе док чекају или се одмарају у пролазу.

Ретко ко би помислио да је овај комад намештаја некада био повод оштрим сучељавањима ставова дизајнера у доба нарастајуће индустријализације, типизације и стандардизације, из којих се изродила масовна серијска производња и потрошња предмета за свакодневну употребу која је обележила 20. век.

Истакнути архитекта модерниста Гропијус са својом клупом је учествовао у многим дебатама на тему дизајна предмета, бранећи тезу да стандардизација не мора нужно да буде унификација, да креативна експресија не мора да буде угрожена – ако се реализује на маштовит и рационалан начин, истовремено.

Индивидуалност је могуће очувати и поред унифицираности основне форме која је прилагођена масовној производњи, јефтинијој и ефикаснијој.

Ако је конструктивни рам клупе крајње једноставан, тако да у производном циклусу не захтева многобројне операције, пресвлака је ту да дочара жељену слику, геометријску, расцветалу, једнобојну, светлу или тамну, пастелну или дречаву. По вољи и жељи купца, наравно.

Један исти комад намештаја може да има сто лица променом само једног од елемената целине. У томе је поента. Чак у једној истој, геометријској сфери могу да се десе различити визуелни утисци.

Замислите, уместо искошених, вертикалне пруге, или уместо пруга – кругове, ситније или крупније тачке у правилном распореду.

Клупа којом је Гропијус демонстрирао своје ставове данас је нешто сасвим обично што се подразумева само по себи.

----------------------------------------------

Допринео оснивању школе Баухаус

Немачки архитекта и теоретичар Валтер Гропијус (1883–1969) рођен је у Берлину. Студирао је на Високој техничкој школи у Минхену и у Берлину. Од 1908. радио је у чувеном бироу Петера Беренса, где је дизајнирао намештај и ентеријере. Године 1910. постао је члан немачког Веркбунда и пројектовао фабричке комплексе и стамбене зграде као и радничка насеља. Своје идеје модернизма излагао је на великој изложби у Келну. Постао је директор Високе школе за уметност и занате у Вајмару, 1919. године, где је створио услове за оснивање најпознатије школе овога типа – чувеног Баухауса. Неколико година касније школа се преселила, али он је остао њен директор све до 1928. године. Касније, 1934. отишао је у Лондон где је наставио успешну дизајнерску каријеру. Касније је емигрирао у САД и од 1937 до 1952. године радио је као професор архитектуре на Харварду.