Еколошка такса у загађеном граду

Ужице – Муче се Ужичани већ три седмице без пијаће воде због загађене водоакумулације Врутци. Муке им стижу и чим захлади, посебно за магловитих дана, кад ову котлину зачас притисне смог, па аерозагађење царује градом. Мада је добрим делом града разведена мрежа гасовода, из приватних котларница још дими на све стране. Еколошка слика је невесела, здравље грађана све угроженије.

То, ипак, не смета овдашњим градским службама да од Ужичана уредно наплаћују накнаду за заштиту и унапређење животне средине, некакву еколошку таксу. Заживела је она средином минуле године, одлуком градске скупштине. И то, уместо за загађиваче, уведена је као намет на све грађане, уз толико других обавеза које већина људи једва измирује.

Она је својеврстан порез на порез, веле нам незадовољни грађани, с обзиром на то да се та накнада обрачунава на основу пореза на имовину, при чему и на њу Пореска управа испоставља рачуне. По члану 4. градске одлуке о овој накнади, плаћају је власници и закупци стамбеног и пословног простора, власници и закупци земљишта, а тек иза њих помињу се правна лица и предузетници чија активност утиче на животну средину.

Дакле, ако имате кућу, локал или какву непокретност у Ужицу који ништа не загађују, платићете накнаду за заштиту и унапређење животне средине. То је овде обавеза, иако државна уредба о одређивању активности чије обављање утиче на животну средину тачно утврђује ко су загађивачи и код кога је обавезна израда елабората с проценом утицаја на околину (постројења, ливнице, ваљаонице, кланице и др.).

У номиналном износу, ову еколошку таксу Ужичани су, чудећи се том новом издатку, за минули полугодишњи период платили од неколико стотина до више хиљада динара (фирме), зависи шта од имовине поседују и у којој се градској зони она налази. Уз занимљив обрачун – да је такса нижа што је простор већи: ко има до 100 квадрата простора плаћа два и по пута више по квадрату (2,5 дин. према једном динару) од онога ко поседује више од 2.000 квадратних метара.

„Загађивачи загађују, а народ плаћа”, тумаче то овде грађани, посебно погођени што је таква накнада још једно у низу народних давања, разрезана под тадашњим објашњењем надлежних да ће се њоме допринети повољнијем стању у области заштите животне средине. А оно је у граду на Ђетињи на све нижем нивоу.