Весели Дани брескве

Девојке и момци у народним ношњама, весели воћари, песници-аматери, карневал насмејаних људи сјатио се јуче на кванташку пијацу у Сенаји, код Младеновца, где су одржани Дани брескве.
Састали се произвођачи из Дубоне, Шепшина, Орашја, Камендола и околних села чувених по узгоју брескви. Поносно излажу резултате свог труда и чекају да комисија стручним оком процени најбоље. Народ се гура око гајбица препуних слатког воћа, а међу њима се, како то обично бива, нашао и седокоси критичар.

– Још кад сам био тако млад као ти, волео сам да устанем у зору пре свих и попнем се на врх воћњака. Погледам доле низ врсте, загризем брескву на празан стомак, сок цури низ браду. И живот ми је тад био некако сладак. То су биле брескве, а не ово. Што не кажу колико пута их прскају, колико има хемије, а колико здравог воћа – каже дека који, чини се, ипак више жали за младошћу него за бресквама.

Док комисија обилази штандове и посматра гајбе, атмосфера је све веселија. Какав бисмо народ били, кад и воћарско такмичење не бисмо претворили у журку. Вије се коло под шатором, једе се јагњетина, пиво нестаје из гајби брзином муње. Искусни излагачи умивају крупне брескве водом, да изгледају свежије.

Предраг Младеновић, председник Удружења воћара из Дубоне, каже да његов крај и околина постају центри за производњу брескве и истиче да се и без хемије може доћи до квалитета, а самим тим и солидне зараде. Помињемо да имају јаку конкуренцију, Космајце и Смедеревце.    

– Ови из Смедерева имају крупне брескве, али ми смо бољи и у укусу и у боји, која се добија само на нашем поднебљу – тврди Младеновић.

Кажу да је бресква најбоље и најслађе летње воће. Са тим је сагласан и песник кога смо срели на Данима брескви. Човек је био инспирисан богатом понудом.

– Дрво мало, рода дало, лепотом је заблистало. Слатка брескво, хиљаде си сорти дала, хемисфере улепшала – пева своју оду брескви шездесет четворогодишњи Момчило Шебез. Каже да је песник почетник, али има велике амбиције. Недавно је, вели, саставио песму ,,Владимире остани" посвећену руском председнику. Песму је послао руској амбасади, на руке аташеу Будакову, а да ли је стигла до Кремља, не зна се.

После краћих консултација, комисија брескволога прогласила је победника, Синишу Станковића из Малог Пожаревца. Први међу најбољима великодушно је частио посетиоце сајма, делећи гајбе пуне брескви на све стране. Питамо га у чему је тајна квалитета његовог воћа.

– Нема ту никакве велике тајне, бресква воли брдо. Мој воћњак је на 250 метара висине, што је идеално за производњу ове сорте, јер тада добија црвену боју која је практично шећер. Суштина је да се што мање користи хемија и то моје муштерије на пијаци Зелени венац знају – рекламира Синиша своју робу. Каже да је златно доба за брескву било крајем осамдесетих, када је само из његовог села сваког дана одлазило по пет пуних камиона у хрватске луке, за Сплит и Ријеку.

– Ја сам био у војсци у Ријеци и сећам се, кад изађем у град, као да сам се затекао у Београду, на нашој пијаци. У Сплит је тада одлазила половина сељака са Космаја и сви се надамо да ће једном опет бити тако – каже Синиша.