Легализација, четврти пут

Држава је донела три закона о легализацији и четири пута позивала грађане да пријаве бесправно саграђене куће. Чак је овим последњим направила преседан и позвала све нелегалне градитеље, без обзира када су зидали без дозвола, макар то било и јуче – да своја здања уведу у правне оквире. Ни та државна погодност није претерано анимирала грађане. Није их покренуло ни упозорење да неће бити додатних рокова. И зашто би када до сада никоме булдожери нису ушли у авлију. Што би и од сада уз изборе.

У свакој од тих илегалних кућа живе бар двоје-троје који сутра могу изаћи на биралишта. Ком политичару пада на памет да уђе у озбиљан обрачун са дивљом градњом сада. Само у Београду од септембра 2009. године до јула 2013. године никло је нових 13.000 објеката без дозволе. И све то поред чињенице да је дивља градња проглашена кривичним делом.

 Све владе, од Ђинђићеве до Дачићеве, покушавале су да реше овај проблем, али само декларативно. Ђинђићева, а касније и Живковићева, у тај подухват је кренула амбициозно тражећи од дивљих градитеља да реше имовинске односе, поднесу техничку документацију и плате накнаду за уређење земљишта. То је било праведно, али и узалудно. Према тадашњим прописим легализовано је једва три одсто од милион и три стотине хиљада нелегалних објеката колико се претпоставља да их има. Људи нису били мотивисани да уђу у процедуру легализације зато што им је била скупа и зато што су знали да их неће стићи казна.

Пошто је одлучила да не руши, држава је морала да либерализује законе. Свака следећа влада је молила грађане да легализују куће, излазећи им у сусрет и смањујући обавезе које треба да испуне. У време мандата министра Оливера Дулића понуђена је масовна, брза, са веома мало папира и готово бесплатна легализација. Али, не лези враже. Уставни суд је то обуставио, јер је нарушен принцип једнакости грађана, односно бесправни градитељи добили су повлашћенији положај од оних који су градили по закону.

Актуелном министру Велимиру Илићу није остало ништа друго него да то промени. Преписао је услове из времена Ђинђићеве владе, а општинама оставио да по свом нахођењу уводе попусте, бар док опет неко не затражи оцену уставности локалних одлука.

Бесправни градитељи су му одговорили лошим одзивом. Зашто? Ко то хоће данас да учини мора да плати легализацију куће од 100 квадрата на периферији Сокобање 4.000 или 8.000 евра на периферији престонице. И како сада ствари стоје то ће чинити само они којима гори под ногама или који планирају да ставе кућу под хипотеку. Осталима је и у илегали све потаман.