Legalizacija, četvrti put

Država je donela tri zakona o legalizaciji i četiri puta pozivala građane da prijave bespravno sagrađene kuće. Čak je ovim poslednjim napravila presedan i pozvala sve nelegalne graditelje, bez obzira kada su zidali bez dozvola, makar to bilo i juče – da svoja zdanja uvedu u pravne okvire. Ni ta državna pogodnost nije preterano animirala građane. Nije ih pokrenulo ni upozorenje da neće biti dodatnih rokova. I zašto bi kada do sada nikome buldožeri nisu ušli u avliju. Što bi i od sada uz izbore.

U svakoj od tih ilegalnih kuća žive bar dvoje-troje koji sutra mogu izaći na birališta. Kom političaru pada na pamet da uđe u ozbiljan obračun sa divljom gradnjom sada. Samo u Beogradu od septembra 2009. godine do jula 2013. godine niklo je novih 13.000 objekata bez dozvole. I sve to pored činjenice da je divlja gradnja proglašena krivičnim delom.

 Sve vlade, od Đinđićeve do Dačićeve, pokušavale su da reše ovaj problem, ali samo deklarativno. Đinđićeva, a kasnije i Živkovićeva, u taj poduhvat je krenula ambiciozno tražeći od divljih graditelja da reše imovinske odnose, podnesu tehničku dokumentaciju i plate naknadu za uređenje zemljišta. To je bilo pravedno, ali i uzaludno. Prema tadašnjim propisim legalizovano je jedva tri odsto od milion i tri stotine hiljada nelegalnih objekata koliko se pretpostavlja da ih ima. Ljudi nisu bili motivisani da uđu u proceduru legalizacije zato što im je bila skupa i zato što su znali da ih neće stići kazna.

Pošto je odlučila da ne ruši, država je morala da liberalizuje zakone. Svaka sledeća vlada je molila građane da legalizuju kuće, izlazeći im u susret i smanjujući obaveze koje treba da ispune. U vreme mandata ministra Olivera Dulića ponuđena je masovna, brza, sa veoma malo papira i gotovo besplatna legalizacija. Ali, ne lezi vraže. Ustavni sud je to obustavio, jer je narušen princip jednakosti građana, odnosno bespravni graditelji dobili su povlašćeniji položaj od onih koji su gradili po zakonu.

Aktuelnom ministru Velimiru Iliću nije ostalo ništa drugo nego da to promeni. Prepisao je uslove iz vremena Đinđićeve vlade, a opštinama ostavio da po svom nahođenju uvode popuste, bar dok opet neko ne zatraži ocenu ustavnosti lokalnih odluka.

Bespravni graditelji su mu odgovorili lošim odzivom. Zašto? Ko to hoće danas da učini mora da plati legalizaciju kuće od 100 kvadrata na periferiji Sokobanje 4.000 ili 8.000 evra na periferiji prestonice. I kako sada stvari stoje to će činiti samo oni kojima gori pod nogama ili koji planiraju da stave kuću pod hipoteku. Ostalima je i u ilegali sve potaman.