Слаба вајда од дипломе

Ужице – Светлости и шансе велеграда неодољиво маме школоване младе људе: тек понеко се на повратак са студија у родни град одлучује. Посустају тако мале средине, у просечност тону. Одлази из њих учена младост која треба завичајни развој да осмисли и креира.

Тај „вирус“ одлазећих све је раширенији и у Ужицу последње деценије. По расположивим подацима, око 300 бруцоша годишње напусти овај град, оде на студије, а свега осам одсто дипломираних се враћа.

Можда и с разлогом, јер је од дипломе овде углавном слаба вајда: на стотине дипломираних економиста, правника, лекара, професора је на бироу рада. Факултетлије се запошљавају и као трговци, само да било шта зараде. Некад јака ужичка привреда пала је на ниске гране, овдашња градска управа, јавна предузећа и установе крцати су радницима. До запослења лакше долазе једино они с мање школе, за теже послове или одабрани из политичких партија.  

У таквим приликама једна друкчија, оптимистичка иницијатива младих високошколаца привлачи пажњу. Јуче је у јавност овде први пут иступила организација младих „Студентски савез Ужице“ која окупља више стотина чланова. Ванстраначка, основана у Београду међу факултетлијама из овог краја, с циљем да штити интересе студената Ужичана, ма где се налазили. Да их повезује и успоставља њихове везе с градом, те да разним акцијама у завичају ствара услове за нове шансе и бољитак младих.

– Проблем одлива мозгова из Ужица веома је изражен, јер за младе с дипломом не постоје шансе. Хајде да то изменимо, преокренемо. Млади образовани људи треба да се врате и буду носиоци развоја ове средине. Поручујемо онима који у граду и држави одлучују: дајте шансу нама, младим интелектуалцима, ми имамо енергију да ствари мењамо – поручили су на јучерашњој конференцији за новинаре представници „Студентског савеза Ужице“: председник управног одбора Радован Новаковић, студент права, и потпредседница одбора Милена Николић, са ФОН-а.

– Србија није само Београд, много је талентованих и способних и ван главног града. Зато држава треба да изради јасну стратегију унапређивања образовања, да каже шта јој треба и шта хоће. Отворено причајмо о проблемима образовања, није у реду да још учимо из књига чије је последње издање изашло 1971. године. Зашто не улагати у најбоље и најуспешније? Не иде да способан човек с дипломом факултета ради у киоску, држава мора да га стипендира за одређени посао. Ако она то неће, нека њени представници кажу да нас не желе, али онда немојмо младе и школоване оптуживати што су побегли одавде. Наша организација је у фази израде предлога шта треба урадити за подстицање повратка младог човека у своју средину. Радимо сви заједно да се заустави одлив мозгова – апеловао је речити Радован Новаковић, па на новинарско питање да ли је посао кључни услов да се и он, кад заврши студије, врати у родни град, одговорио: „Не треба мени нико да обезбеђује посао, важно је да се јасно дефинишу правила о томе ко и како га добија“.

Као једну од првих у низу активности, „Студентски савез Ужице“ је расписао наградни конкурс на тему „Моја будућност у мом граду“. – Конкурс је намењен првенствено ужичким средњошколцима, да се друштвено ангажују, да јасно истакну идеје, као и проблеме који их муче како би се лакше решавали. Радове примамо до 21. фебруара, а за три најбоља уз помоћ спонзора обезбедили смо новчане награде – каже Милена Николић.