Голубац чека "мастер план"

– Општина Голубац сходно својом могућностима покушава да афирмише Голубачку тврђаву на туристичкој карти Србије и Европе. Очекујемо помоћ државе, јер општина нема ингеренције над старим градом. Он је у надлежности Републичког завода за заштиту споменика. Земљиште је део Националног парка "Ђердап" и утицај локалне самоуправе на његово уређење је минималан, а општински буџет није довољан за такав пројекат – истиче за "Политику" Зоран Пајкић, председник општине Голубац.

Голубачка тврђава, дугих зидина неправилног облика повезаних са девет кула, сазидана је, како се верује, почетком 14. века на стеновитој падини на улазу у Ђердапску клисуру четири километра низводно од Голупца. Најнижи делови старог града су под водом. Десету кулу, топовњачу, што штрчи из Дунава, касније су дозидали Турци.

У првој половини 20. века бродови су се често пристајали у Голупцу, граничном месту према Аустроугарској, познатом по трговини. Непосредно после Првог светског рата, по нечијој "генијалној" замисли, кроз стену на којој је тврђава пробијен је пут који пролази кроз стари град и обе градске капије. Данас туда, свакодневно, тутње стотине шлепера.

– Инострани гости, запањени чињеницом да се вредни споменик културе уништава јавним саобраћајем, прво нам на то указују – каже Пајкић.

– Стручњаци Министарства економије тренутно израђују "мастер план" будућег развоја ове општине, са нагласком на уређење старог голубачког града као туристичке дестинације. Њиме ће бити предвиђена и изградња обилазнице око утврђења. То морамо да урадимо да бисмо га спасли од пропадања. Планирамо и изградњу великог амфитеатра на брду изнад њега и уређење пешачке и бициклистичке стазе обалом Дунава којом бисмо Голубац спојили са Винчом, највећим викенд насељем у Србији – наглашава Пајкић.

У кругу од педесетак километара око Голупца налазе се и Сребрно језеро, Национални парк "Ђердап", археолошки локалитети Лепенски вир и Виминацијум, пећине Церемошња и Равништарка у Кучеву, средњовековни манастири Туман, Нимник и Рукумија... То је велики туристички потенцијал. Страни туристи, најчешће Немци, долазе овде, али кратко остају јер и кад им застане дах од лепоте старог града, страх од шетње необезбеђеним зидинама скоро увек превлада. Поред тога, на прилазима утврђењу не постоји ниједан ресторан у коме би гост могао да се окрепи, нема табле са историјатом, па ни продавница сувенира. У Голупцу постоји хотел "Голубачки град", а ипак је мало туриста који се одлучују да се у граду задрже бар два–три дана.

– Хотел је приватизован пре неколико година, али је у прилично лошем стању јер није реновиран. Наду полажемо у наше грађане, па смо већ почели категоризацију приватног смештаја у домаћинствима – објашњава Зоран Пајкић, надајући се да ће за туризам у Голупцу ускоро доћи бољи дани.