Турци желе да преводе Андрића

Српска књижевност имаће више шансе да буде запажена у иностранству, бар судећи по новцу који је из буџета издвојен за суфинансирање превода дела српске књижевности на стране језике. У односу на прошлу годину, буџет за преводe српске литературе повећан је чак четири пута, сазнајемо у Министарству културе и информисања. Уместо непуних пет милиона динара, ове године је издвојено 20 милиона динара. То је уједно и највећи износ издвојен за ову намену од када овај конкурс постоји, наглашавају у Министарству културе.

Међутим, није све у новцу. Будући да се на овај конкурс јављају инострани издавачи, а њихове пријаве разматра комисија Министарства културе, која и одобрава која ће књига и код ког страног издавача бити објављена уз такозвани грант за превод, посебан је проблем заинтересовати странце за нашу књижевност. Новчану подршку нашег министарства културе добијају, иначе, само објављени преводи, а међу преводиоцима махом су инострани слависти, или преводиоци нашег порекла.

„Госпођица” Иве Андрића на немачком

– Овогодишњи конкурс је у току, тако се не може рећи унапред колико пријава ће доћи из које земље. За сада је новина то што први пут имамо интересовање неколико издавача из Турске за преводе наших писаца, Иве Андрића, али и неколико савремених аутора. Традиционално, највећи број захтева за подршку преводима долази из суседства: Бугарске и Македоније, а потом следе захтеви из Немачке и Аустрије, као и Пољске, Италије и Словеније. Али има захтева за превод и из Јапана, Кине, Египта или Албаније, објашњава за „Политику” Младен Весковић, виши саветник у Министарству културе.

Од 2008. до 2013. године, страни издавачи су на конкурсу највише били заинтересовани за дела: Давида Албахарија, Иве Андрића, Светислава Басаре, Драгана Великића, Владислава Бајца, Михајла Пантића, Милоша Црњанског, Милорада Павића, Виде Огњеновић, Драгослава Михаиловића, Данила Киша, Александра Гаталице и Зорана Живковића и још тридесетак аутора. Кинези и Јапанци заинтересовани су за дела Милорада Павића, Египћани за Нушића и Бору Станковића, а „Судија” Вука Драшковића објављен је на албанском. Књиге Владислава Бајца и Мирјане Новаковић штампане су на арапском, док Горан Петровић учвршћује своју позицију звезде у Мексику. Слависта Роберт Ходел превео је на немачки поезију Момчила Настасијевића.

Због тога што ће НР Кина бити почасни гост следећег сајма књига у Београду, наше министарство ће 19. фебруара потписати са кинеским колегама протокол о сарадњи у области преводилаштва, па у Министарству културе постоји нада да ће на тај начин дела наших аутора бити познатија читаоцима у овој великој земљи.

До сада је било уобичајено да су нека дела била интензивније превођена на језике земаља у којима су одржавани међународни сајмови књига, али то није правило.

Интересовање за превођење наше књижевности јесте донекле повезано са нашим наступима на међународним сајмовима књига, али у неким случајевима то није од пресудног значаја. Тако имамо случај Македоније где се нисмо организовано представљали претходне 24 године, ове године ћемо се појавити на скопском сајму књига, а имамо и велики број превода наших аутора на македонски језик. Слично је и са Словенијом и Италијом. Наш наступ у својству почасног госта на сајмовима у Лајпцигу 2011. и Солуну 2012. битно је утицаo на повећање интересовања за превођење наше књижевности, као и наступи на сајму књига у Софији – додаје Весковић.

„Хамам Балканија” Владислава Бајца на арапском

Личне иницијативе  преводилаца су пресудне у преласцима неких дела на друге језике, а они могу да пренесу и важне праксе из других земаља.

Неда Бобић, секретар Удружења књижевних преводилаца Србије и српског ПЕН центра, и преводилац са руског језика, истиче да у Русији неколико важних института, међу којима су и Институт превода Москва и Фондација руски мир, три пута годишње расписује конкурсе за превођење руске књижевности на стране језике.

– Русима је важно да се њихова литература преводи у иностранству, не само на енглески, већ и на такозване мање језике, и зато улажу у преводе. А када је о превођењу наше књижевности реч, лична иницијатива је често пресудна. На основу личних контаката које има преводилац Љубинка Милинчић, у Русији су преведена дела Горана Петровића, Михајла Пантића, Гордане Ћирјанић. И на Међународним београдским сусретима преводилаца остварено је много личних контаката, који су основ будуће сарадње и нових превода. Српски ПЕН негује традицију награђивања преводилаца, подстиче гостовање наших писаца на иностраним конгресима. Поред личних контаката и Министарство културе треба да подржи присуство наших аутора на иностраним сајмовима књига – каже Неда Бобић.

Аријана Божовић, преводилац са енглеског језика, такође истиче улогу преводиоца у успостављању везе између неке књиге и њеног издавача.

– Већина земаља Европске уније нуди грантове за преводе своје литературе у иностранству, преводиоци са предлогом излазе пред издаваче. Преводилац треба да жели да нешто преведе, и већина превода настаје на основу личне иницијативе. Уз предлог нашем издавачу долази и могућност финансирања превода са шпанског, португалског, енглеског. У Француској, Белгији, Ирској држава финансира боравак преводиоца у преводилачкој кући. То је пракса већине европских земаља, пример је који даје Аријана Божовић.

Посебан допринос присуству наше литературе у иностранству даје едиција „Српска проза у преводу” издавачке куће „Геопоетика”. Ова едиција покренута је у сарадњи са Министарством културе и информисања у намери да водећа дела наше књижевности буду објављена на енглеском, тако да инострани издавачи добијају готове преводе на најважнији светски језик. То је подстакло и објављивање дела Великића, Басаре, Ваљаревића, Виде Огњеновић, Дејана Стојиљковића, Славољуба Станковића, Мирјане Новаковић… на друге стране језике, а посредством енглеског.

------------------------------------------------------------

Преводи на двадесет три језика

Језиком бројева из перспективе конкурса Министарства културе и информисања ситуација изгледа овако: од 2008. до 2013. године укупно је пријављено 339 превода за финансијску помоћ. Укупно је подржано 257, а до сада је објављених преко 200. (Само објављене књиге добијају финансијску помоћ.) Укупан петогодишњи буџет износио је 343.020 евра, односно, у просеку 1.335 евра по наслову је издвојено као подршка преводу. Просечно време превођења и објављивања једног наслова је 1,5 година. Број језика на које су дела превођена до сада износи 23.