Пет чланица ЕУ нема порез на књигу

Да би попунила празну касу, држава је од 1. јануара ове године повећала пореске намете на многе производе, па и ПДВ на књигу: са осам на десет одсто, а на репроматеријал, што повећава штампарске трошкове, са 18 на 20 одсто. У којој мери су ови намети направили штету издавачима, и што је још важније – љубитељима књиге, када се зна да је куповна моћ читалаца ионако била мала, тако да и највећи љубитељи књиге све ређе улазе у књижаре?

– Повећање ПДВ-а од два одсто битно не утиче на продају књига. На пример, књига која је коштала 972 динара сада кошта 990 динара. Најбоље би било да ПДВ-а за књиге уопште нема, тада би се то приметило. Књиге су све скупље, не само због повећања ПДВ-а, већ и због повећања цене папира и штампарских трошкова. Промет књига на почетку године увек је у паду, јер је то време кад се новац мање троши на књиге. И иначе константни пад у продаји књига везан је за глобални феномен економске кризе и све већег ослањања на интернет. Тренд је да се све мање купују „озбиљне” књиге, а све више „лака” литература за ширу читалачку публику. Повећањем ПДВ-а новчана корист за државу је мала, а духовно осиромашивање може да буде велико – каже Никола Вујчић, директор Сектора за издавање књига „Службеног гласника”.

Подизање стопе ПДВ-а за књиге са осам на десет одсто, истиче Дејан Папић, директор и главни и одговорни уредник „Лагуне”, сасвим сигурно не доприноси популаризацији читања. Издавачи у овим тешким економским временима раде са минималним зарадама трудећи се да цене књига буду што приступачније. Сада су многи били пред дилемом да ли да још више угрозе своје пословање прихватајући у потпуности нови трошак на себе или да га рефлектују на малопродајну цену и сразмерно је повећају. У „Лагуни” су се одлучили на неку врсту компромиса и кориговали цене тако да се ово повећање што мање осети, и заправо су део новог трошка прихватили на себе, а део је морао бити одражен у малопродајној цени. Мишљења су да би повећање стопе ПДВ-а на књиге имало оправдање само ако би се средства прикупљена на овај начин усмеравала поново ка књизи, рецимо у обнављање библиотека како јавних, тако и школских. Оне вапе за новим књигама, а постоји и законска обавеза да се улаже у библиотечки фонд, али најчешћи одговор јесте да новца за ову сврху нема. Ово је прилика да се и ту нешто промени.

Није порез на књигу питање пореске политике, наглашава Жарко Чигоја, директор и главни и одговорни уредник „Чигоја штампе”, већ питање политике према књизи. Када су се приликом увођења ПДВ водиле расправе о стопи пореза на књигу издавачи су здушно, и компетентно, у влади доказивали да би најправеднија стопа за књигу била нулта стопа са правом на повраћај пореза. Такође смо аргументовано доказивали да пет чланица ЕУ нема порез на књигу (Енглеска, Ирска, Пољска, Италија, Литванија).  И тада смо се, уз приличну медијску подршку и вољу, изборили да књига добије пореску стопу од осам одсто и стане у ред са млеком, хлебом и месом. Сматрали смо и то великим успехом и једним од предуслова да урушено српско издаваштво добије подстицај да преживи.

Тада смо, подсећа Чигоја, имали два удружења издавача, али мука нас је натерала да се ујединимо. Били смо и веома близу да за развој издаваштва и књижарства у Србији добијемо кредитну линију од десет милиона евра са каматном стопом од два одсто, роком отплате од шест година и грејс периодом од годину дана. Текст предлога уредбе „спава” у некој од фиока Министарства културе већ осам година. Чињеница да готово нико, па ни од издавача, није коментарисао повећање пореске стопе са осам на десет одсто за књиге и уџбенике – не говори само о стању међу издавачима, већ и о стању духа у овој земљи. Два процента су наизглед мало, али су превише за наше читаоце и родитеље који морају да купују књиге. На срећу не сви.

– За похвалу је увећање средстава за откуп књига, то је у овом тренутку велика ствар. Међутим не разумем рабат од 40 процената који морамо да дамо на продајну цену књиге. Он се и међу нама, у међусобној сарадњи, сматра превеликим. Европска пракса је 30 одсто, па хајде да бар у том делу, такође будемо Европа – предлаже Чигоја.

Гојко Божовић, главни уредник и директор „Архипелага” каже да је с једне стране, повећан ПДВ на књиге и тако се дошло до десет одсто, као важне психолошке границе. С друге стране, повећан је ПДВ на штампу књига са 18 на 20 одсто. Нису повећали цене, иако имају веће трошкове, али су књиге у књижарама скупље два одсто због повећања ПДВ-а.

„Архипелаг” већ дуго није мењао цене својих књига упркос свим променама на тржишту, јер и на тај начин покушава да буде на страни својих читалаца. Али, сасвим је јасно да због тога плаћамо цену, јер инфлација и промене курса чине своје. Као што је познато, цене књига у Србији јесу најниже цене књига у Европи и неколико пута ниже него цене књига у неким земљама у региону. Књига је један од свега неколико производа чија цена не прати промене курса или реална тржишна кретања. Међутим, читаоцима није лако ни са постојећим ценама.

– Мислим да је потпуно погрешна логика која је довела до повећања ПДВ-а на књиге. Плашим се да то није лек за ту болест и да ће то повећање само утицати да се смање или угрозе пословне активности издавача – каже Божовић.

У овом тренутку, сматра Горан Павловић, директор Сектора продаје Завода за уџбенике из Београда, повећање ПДВ-а на уџбенике и друге књиге није битно утицало на пласман и продају у Заводу за уџбенике. Конкретније ефекте моћи ћемо да сагледамо у периоду који је пред нама. Треба истаћи да разлика у порезу симболично утиче на повећање цена уџбеника и у просеку износи 12 до 14 динара. Што се тиче вануџбеничке литературе разлика у цени је нешто већа, али је и она на нивоу од двадесетак динара. Завод за уџбенике често прави акцијске попусте на којима се књиге могу купити и по знатно повољнијим ценама.