Портрет без рама: Михаљ Кертес

Пензионер Михаљ Кертес (66) не може баш да одахне, иако је пре неки дан због застарелости ослобођен кривце за „кипарске паре”. Извештачи из суднице тврде да му је скоро позлило кад је чуо да је после тринаест година коначно слободан човек.

– Седите, видим да вам није добро! Јесте ли у стању да наставимо с читањем пресуде? – упитао је судија Кертеса, који му је ипак одговорио потврдно, иако је био видно блед.

Након што је пресуда прочитана, Кертес се обратио новинарима:

– После свих тортура, моја породица и ја дочекали смо да правда победи – рекао је видно узбуђен.

Кертес је тврдио да је новац на Кипар ишао у 49 наврата, легалним авионским летовима. Од тога је, како каже, 42 пута новац носио директор трезора „Беобанке”. Тај новац коришћен је за плаћање лекова, нафте и друге потребе. По слетању авиона на кипарски аеродром чекали су их полиција, радници Царине и представници банака, који су новац бројали и пребацивали у банку.

Према оптужници, на Кипар је изнето 38 милиона немачких марака.

Кертесу је по разним основама било више пута суђено: одлежао је годину и по због „камиона убице” којим су припадници ЈСО 1999. извршили атентат на Ибарској магистрали на колону СПО. Камион је потицао са Царине, коју је Кертес водио од 1993. до 2000. године. Он се иначе налази на још неколико оптужница: за шверц цигарета на суђењима дуванским мафијама (три групе) и у процесу који само што није застарео – за незакониту доделу станова током деведесетих, који се води и против Мире Марковић.

Каријера Михаља Кертеса, кога је у врх политичког живота као ракету лансирала његова улога у „јогурт револуцији”, прекинута је петооктобарским догађајима. Тада га је на препад из кабинета директора Савезне царине избацио наоружани власник ланца фри шопова, с помагачима. Кертес је на суђењу тврдио да није тачно да је уништавао царинску документацију и наредио одношење папира у Државну безбедност 4, 5. и 6. октобра 2000. године. Изјавио је да је он уништавао само интерне дневне извештаје.

Поновио је тврдњу с првог дана суђења – да се на царини „све радило по закону, да нико ништа није однео кући и да се народ спасавао од санкција”.

А прећутао је,али се зна,да је у Царини запослио „пола своје родне Бачке Паланке” и да је и шаком капом делио возила, новац и поклоне –„коме све не”.

– Све што сам радио сачувао сам и записивао, па закопао у једном манастиру и завештао да се не отвара 60 година. Сем патријарха, све функције су ми нудили, да будем министар Полиције, Војске, чак сам предложен и за председника – рекао је чувени Брацика, иначе социјални радник по струци, на једном од суђења.