Из Пријепоља на Монт Еверест

Пријепоље – Кад се 21. маја ове године, тачно у 8.05, први члан прве званичне експедиције Србије у успону на Монт Еверест дохватио овог "крова света", високог 8.850 метара, и нашу заставу ту поставио, Пријепољци су имали посебног разлога за радовање. Тај "први међу једнакима" на врху био је њихов суграђанин Драган Петрић, коме су у том историјском тренутку, како нам је ових дана причао, све муке и невоље исцрпљујућег пењања одједном нестале пред изузетним осећајем да је остварио сан сваког алпинисте. А, с Петрићем и осталима из експедиције, међу седам чланова (предводио ју је чувени Драган Јаћимовић) који су се крова света домогли, био је и Илија Андрејић, још један Пријепољац, такође врстан планинар.

Мали град, а двојица из њега на врху, у подвигу одабраних. Уз то, међу тих седам био је и Исо Планић, који живи у Суботици, а родитељи су му из Пријепоља. Да ли то брда пријепољска стварају моћне и упорне, дајући им неку магичну снагу за највиша планинарска остварења?

Има ту нешто, свакако, јер је планинарење у Пријепољу деценијама омиљени хоби многих овдашњих генерација, којима је, ево, Петрићевим и Андрејићевим успехом остварен давнашњи сан. Планинарско друштво у Пријепољу постоји шест и по деценија, многи су се овде опробали у изазовима опасних врхова, а и данас, док је другде младима и најобичнији посао напор, младост пријепољска радо одлази на пењање по тешко приступачним странама.

– Овде планинарење увек има поклоника. То је спорт младих Пријепољаца. Врхови околних планина Златара, Јадовника и Побијеника врло су изазовни. Рецимо, све припреме за Хималаје сам урадио овде, на планинама око Пријепоља. Планинар овде најпре почне са овдашњим брдима Соколицом и Градином, па на крају стигне, ако је упоран, и до Монт Евереста – објашњава за "Политику" Драган Петрић, економиста, који добар део времена посвећује планинарењу, којим се још од средње школе, ево већ 28 година, упорно бави.

Пријепољски алпинисти дохватили су се не само Монт Евереста. Прошле године су освојили врх Чоја на Хималајима (8.201 м), пре тога Аконкагву на Андима, Монблан на Алпима и низ других. Последњих година, Драган Петрић и Илија Андрејић проглашавани су најбољим спортистима Пријепоља. Алпинизам је, кажу, нешто између спорта и филозофије, нешто попут маратона у атлетици. Човек мора да има жељу и визију, спремност да уложи огроман рад, буде спортски дрзак, храбар, издржљив...

– Тренинг је веома важан – истиче Петрић. – Не само на терену, у планинама, већ и свакодневно трчање на стадиону, у природи, дуге шетачке туре по неравном терену, дуге пењачке туре, рад у теретани. Свуда идем пешице, без возила, десетине километара. Стално око 50 км пешачења, 10 км трчања дневно, некад сам, некад са Илијом. Није лако тренирати, али је, чини се, још теже обезбедити паре за одласке на највише врхове. Скупштина општине нас у свему подржава, али су трошкови каткад превелики.

Пријепољски планинари имају свој несвакидашњи ритуал пре одласка на међународне експедиције. Пошто се поздраве са својим најближима и пријатељима обавезно одлазе у оближњи манастир Милешеву, помоле се Богу и добију благослов владике, па крећу на пут.

Кад су кренули на Монт Еверест понели су из овог манастира икону Светог Саве: да лик великог српског светитеља уздигну кад буду на крову света, што су и урадили. Свуда на походе носе и велику српску заставу добијену од манастира Хиландар. Драган Петрић каже да намеравају да у знак сећања на успон на Монт Еверест у манастиру Милешева запале тачно 8.850 свећа, колико је метара тај врх изнад мора.

– Пријепољско планинарско друштво "Камена гора" има подмладак и сви су, пре свега, ту да спроводе главну мисију овог хобија: циљ је, уз освајање врхова, да се људи међусобно добро разумеју, да се везе међу људима широм света развијају... Младост у овом граду воли планине, али постоји и она цена живљења у паланци. Наиме, кад тинејџере оспособимо умећу планинарења, одшколујемо их, они, у жељи да живе у већем граду, одлазе и Пријепоље губи зналце. И тако из године у годину. Ипак, ми смо задовољни што ширимо ту мисију – каже на крају Драган Петрић, додајући да Пријепоље заиста има услове да постане прави наш центар за екстремне спортове.