Погрешне честитке

Две истовремене поруке из Вашингтона, које је у име председника Обаме потписао државни секретар Џон Кери, упућене су пред викенд Приштини и Београду.

У првој се „народу Републике Косово честита шеста годишњица независности” и изражава уверење да ће уз „континуирану храброст, упорност и стрпљење” Косово остварити своје европске аспирације као „целовито, слободно и мирно”.

Другом поруком упућују се „најлепше жеље народу Србије” поводом прославе Дана државности, честита се Србији на „отварању преговора о придруживању и предузимању кључног корака ка чланству у Европској унији” и похваљује се споразум о нормализацији односа постигнут у априлу 2013.

Садржај прве честитке оповргава, поништава и потире најлепше жеље поводом празника Србије. Не може се једној земљи честитати Дан државности док се истовремено њеном делу честита годишњица унилатералног проглашења независности.

И мимо тога, Вашингтон игнорише поједине чињенице које се тичу владајућих закона у ЕУ. Нетачно је у обе честитке интерпретиран споразум о нормализацији односа уз посредство Брисела, који је статусно неутралан, док га САД третирају као документ између две државе.

Америчка администрација олако прелази преко чињенице да пет држава чланица ЕУ није признало независно Косово, а на ову околност управо је подсетио председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо.

У интервјуу за Би-Би-Си он је рекао да ће бити „тешко, ако не и немогуће да ’независна’ Шкотска постане чланица ЕУ” ако се на референдуму у септембру отцепи од Велике Британије, и у том смислу је повукао паралелу с Косовом , чију независност није признала „на пример Шпанија”.

Заговорници шкотске независности тврде да је Барозово указивање на сличности између Косова и Шкотске „бесмислено”. Они председника ЕК оптужују и због тога што је процес унилатералне независности (Косово) упоредио са Шкотском која је договор о референдуму постигла с Лондоном.

У новембру, међутим, следи изјашњавање Каталоније о отцепљењу, упркос противљењу Мадрида.
Истина је да је за последњих годину дана шеснаест земаља света признало Косово, па је тај број увећан на 106 држава, али је због сепаратистичких покрета и заказаних изјашњавања о отцепљењу илузорно очекивати да се Шпанија и Кипар, Грчка, Словачка и Румунија сада предомисле и признају независност покрајине.

Барозо је у праву кад упозорава да је „готово немогуће” да нова чланица добије „одобравање свих осталих” али и кад говори да између Косова и других покрета за отцепљење има сличности. У каталонској влади чак заговарају идеју да се уместо неуставног референдума организују „плебисцитарни избори” и да се потом у парламенту по „косовском рецепту” прогласи унилатерална независност.

Оба сценарија увела би Брисел у лавиринт у коме би се изгубили делови територија и из ЕУ испали милиони становника.

Жеље Вашингтона нису реалне, сем ако се у блиској будућности потпуно не измене правила по којима функционише ЕУ.