Pogrešne čestitke

Dve istovremene poruke iz Vašingtona, koje je u ime predsednika Obame potpisao državni sekretar Džon Keri, upućene su pred vikend Prištini i Beogradu.

U prvoj se „narodu Republike Kosovo čestita šesta godišnjica nezavisnosti” i izražava uverenje da će uz „kontinuiranu hrabrost, upornost i strpljenje” Kosovo ostvariti svoje evropske aspiracije kao „celovito, slobodno i mirno”.

Drugom porukom upućuju se „najlepše želje narodu Srbije” povodom proslave Dana državnosti, čestita se Srbiji na „otvaranju pregovora o pridruživanju i preduzimanju ključnog koraka ka članstvu u Evropskoj uniji” i pohvaljuje se sporazum o normalizaciji odnosa postignut u aprilu 2013.

Sadržaj prve čestitke opovrgava, poništava i potire najlepše želje povodom praznika Srbije. Ne može se jednoj zemlji čestitati Dan državnosti dok se istovremeno njenom delu čestita godišnjica unilateralnog proglašenja nezavisnosti.

I mimo toga, Vašington ignoriše pojedine činjenice koje se tiču vladajućih zakona u EU. Netačno je u obe čestitke interpretiran sporazum o normalizaciji odnosa uz posredstvo Brisela, koji je statusno neutralan, dok ga SAD tretiraju kao dokument između dve države.

Američka administracija olako prelazi preko činjenice da pet država članica EU nije priznalo nezavisno Kosovo, a na ovu okolnost upravo je podsetio predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

U intervjuu za Bi-Bi-Si on je rekao da će biti „teško, ako ne i nemoguće da ’nezavisna’ Škotska postane članica EU” ako se na referendumu u septembru otcepi od Velike Britanije, i u tom smislu je povukao paralelu s Kosovom , čiju nezavisnost nije priznala „na primer Španija”.

Zagovornici škotske nezavisnosti tvrde da je Barozovo ukazivanje na sličnosti između Kosova i Škotske „besmisleno”. Oni predsednika EK optužuju i zbog toga što je proces unilateralne nezavisnosti (Kosovo) uporedio sa Škotskom koja je dogovor o referendumu postigla s Londonom.

U novembru, međutim, sledi izjašnjavanje Katalonije o otcepljenju, uprkos protivljenju Madrida.
Istina je da je za poslednjih godinu dana šesnaest zemalja sveta priznalo Kosovo, pa je taj broj uvećan na 106 država, ali je zbog separatističkih pokreta i zakazanih izjašnjavanja o otcepljenju iluzorno očekivati da se Španija i Kipar, Grčka, Slovačka i Rumunija sada predomisle i priznaju nezavisnost pokrajine.

Barozo je u pravu kad upozorava da je „gotovo nemoguće” da nova članica dobije „odobravanje svih ostalih” ali i kad govori da između Kosova i drugih pokreta za otcepljenje ima sličnosti. U katalonskoj vladi čak zagovaraju ideju da se umesto neustavnog referenduma organizuju „plebiscitarni izbori” i da se potom u parlamentu po „kosovskom receptu” proglasi unilateralna nezavisnost.

Oba scenarija uvela bi Brisel u lavirint u kome bi se izgubili delovi teritorija i iz EU ispali milioni stanovnika.

Želje Vašingtona nisu realne, sem ako se u bliskoj budućnosti potpuno ne izmene pravila po kojima funkcioniše EU.