Пољска малина из Србије и Чилеа

Чачак – Прва берба малина у Чилеу обављена је децембра и јануара, друга следи у априлу, али укупан род биће за четвртину мањи него у претходној сезони. То ће се свакако одразити на светску пијацу, где тражња непрестано расте већ годинама, пошто је Чиле један од водећих произвођача малина са учешћем од око 15 одсто.

– Приноси су подбацили због дуготрајне суше и недостатка воде за заливање, и то се одмах осетило на тржишту. Фармерима се сада килограм у откупу плаћа два евра, извозна цена прве класе је 3,3, док мрвљена малина или гриз може да се прода за 2,4 евра али Чиле нема довољно те робе – каже за „Политику” Фелипе Росас, генерални секретар Светске организације произвођача малина (ИРО).

Овај Чилеанац наводи да се његова земља суочила са једном новом појавом:

– Наши трговци увозе малину из Пољске, овде је препакују, а затим шаљу на друга тржишта као чилеанску. Сва је прилика да ће се то догодити и ове године.

Међутим, за наше околности то и није нека новост. Ево шта на то каже мр Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство, један од водећих српских стручњака у малинарству:

– Увоз пољске малине и реекспорт из Србије обавља се већ годинама. Једноставно, и по цени и по квалитету пољска малина је испод наше и то трговцима даје прилику да препакивањем зараде. Сад су се са истом појавом суочили и Чилеанци а нико од нас, у ствари, не зна колики су приноси малине у Пољској. За једну исту годину из те земље стижу веома различити подаци, рецимо између 75.000 и 113.000 тона.

ИРО саопштава да је прошлогодишња производња на планети била 344.000 тона, од чега 50.000 тона у нашој земљи. На челу је, као и годину пре, Пољска (100.000) испред Сједињених Америчких Држава са 70.000 тона при чему је Американцима урачунато и 30.000 тона смрзнуте малине из 2012. године, а треће место деле Србија и Чиле. Следе Енглеска, која је заједно са Шкотском произвела 13.000 тона, Кина (10.000), Канада (8.000), Француска (7.000), Аустралија (4.000) и Мађарска (1.000), док су све остале земље убрале укупно 31.000 тона.

Лепосавић наводи да се малина у Србији сада гаји на 13.000 хектара и да тренутно стање биљке обећава одличан род. И наглашава:

– Због добре цене у откупу, међу ратарима у нашој земљи постоји велико интересовање за подизање нових засада. Али, све се нажалост одвија у условима који не задовољавају правила интензивне производње, па изостаје права добит. Поврх свега, због недостатка квалитетног садног материјала у Србији, произвођачи набављају саднице из родних или, што је још горе, из напуштених или заражених засада. То је сигуран пут до пропадања малињака. Зато је неопходно посветити већу пажњу домаћој производњи садница јер су многа искуства показала да увозне у већини случајева не задовољавају ни основни захтев, а то је здравствена исправност.