Зеленашење

Србија нема закон против зеленашења. Како, међутим, ствари стоје са банкарским каматама на недозвољен, али богме и на допуштени минус по текућем рачуну, требало би да га срочи што пре. Јер, судећи по подацима које је јуче обелоданила Народна банка Србије, више је него јасно да имамо посла готово са правом каматном одмаздом, а не разумном економском мером да се клијенти одврате од уласка у црвено.

Можда ове оцене неким банкарима неће пријати, али коме се може допасти камата на недозвољено прекорачење од 81,56 или 78,28 одсто. Је ли то начин да се грађани који су ушли у недопуштени минус – уразуме? Очигледно да није. Јер и даље улазе.

Никоме, па ни потписнику ових редова, није ни на крај памети да брани и подржава недозвољено и незаконито трошење туђих пара улетањем у минусни салдо. Коначно, издавање чека без покрића је кривично дело за које се иде у – затвор. И ту смо начисто.

Али, шта је проблем, на који и НБС у последње време хоће да укаже – на превисоке, готово лихварске камате банака на нашем тржишту. Цена позајмљеног динара за дозвољени минус на годину дана креће се од 16,84 до 38,25 одсто. Где то у цивилизованој Европи, осим код нас на брдовитом Балкану, може да се заради на краткорочној позајмици безмало 40 процената. На њихову висину, а поготово пад, ништа не утиче – ни стабилан, курс, ни пад инфлације, ни мање референтне каматне стопе НБС, нити силна обезбеђења, осигурања… Ништа.

Банке остају при својим рачуницама. И нико их у томе не може омести, а камо ли, попут НБС умилостивити разним препорукама. Оне су у том домену суверене, а све правдајући се високим ризицима земље у којој послују, обавезном резервом, скупим изворима, високим ненаплативим кредитима… Оптужбу да су, картелисане, тешко је доказати, а и како када их је у овом нашем „плитком финансијском потоку” чак 29. Пре би се могло рећи да све ври од конкуренције, али она никако да изнедри јевтиније позајмице.

На крају, да цинизам буде већи, банке се од препорука НБС о потреби смањивања камата бране законом о Заштити корисника финансијских услуга од пре коју годину. Тада је онемогућено да на своју руку мењају камате, наравно до тог закона су банке камате могле да и без знања клијента подигну, а није забележен случај да су је спустиле.  Сада банкари тврде да ако без сагласности клијената не могу да их мењају навише, што би их спуштали.

И сада смо ту где јесмо. Зато не би било рђаво размислити о закону против зеленашења којим би се спречило „драње” клијената у минусу.