Zelenašenje

Srbija nema zakon protiv zelenašenja. Kako, međutim, stvari stoje sa bankarskim kamatama na nedozvoljen, ali bogme i na dopušteni minus po tekućem računu, trebalo bi da ga sroči što pre. Jer, sudeći po podacima koje je juče obelodanila Narodna banka Srbije, više je nego jasno da imamo posla gotovo sa pravom kamatnom odmazdom, a ne razumnom ekonomskom merom da se klijenti odvrate od ulaska u crveno.

Možda ove ocene nekim bankarima neće prijati, ali kome se može dopasti kamata na nedozvoljeno prekoračenje od 81,56 ili 78,28 odsto. Je li to način da se građani koji su ušli u nedopušteni minus – urazume? Očigledno da nije. Jer i dalje ulaze.

Nikome, pa ni potpisniku ovih redova, nije ni na kraj pameti da brani i podržava nedozvoljeno i nezakonito trošenje tuđih para uletanjem u minusni saldo. Konačno, izdavanje čeka bez pokrića je krivično delo za koje se ide u – zatvor. I tu smo načisto.

Ali, šta je problem, na koji i NBS u poslednje vreme hoće da ukaže – na previsoke, gotovo lihvarske kamate banaka na našem tržištu. Cena pozajmljenog dinara za dozvoljeni minus na godinu dana kreće se od 16,84 do 38,25 odsto. Gde to u civilizovanoj Evropi, osim kod nas na brdovitom Balkanu, može da se zaradi na kratkoročnoj pozajmici bezmalo 40 procenata. Na njihovu visinu, a pogotovo pad, ništa ne utiče – ni stabilan, kurs, ni pad inflacije, ni manje referentne kamatne stope NBS, niti silna obezbeđenja, osiguranja… Ništa.

Banke ostaju pri svojim računicama. I niko ih u tome ne može omesti, a kamo li, poput NBS umilostiviti raznim preporukama. One su u tom domenu suverene, a sve pravdajući se visokim rizicima zemlje u kojoj posluju, obaveznom rezervom, skupim izvorima, visokim nenaplativim kreditima… Optužbu da su, kartelisane, teško je dokazati, a i kako kada ih je u ovom našem „plitkom finansijskom potoku” čak 29. Pre bi se moglo reći da sve vri od konkurencije, ali ona nikako da iznedri jevtinije pozajmice.

Na kraju, da cinizam bude veći, banke se od preporuka NBS o potrebi smanjivanja kamata brane zakonom o Zaštiti korisnika finansijskih usluga od pre koju godinu. Tada je onemogućeno da na svoju ruku menjaju kamate, naravno do tog zakona su banke kamate mogle da i bez znanja klijenta podignu, a nije zabeležen slučaj da su je spustile.  Sada bankari tvrde da ako bez saglasnosti klijenata ne mogu da ih menjaju naviše, što bi ih spuštali.

I sada smo tu gde jesmo. Zato ne bi bilo rđavo razmisliti o zakonu protiv zelenašenja kojim bi se sprečilo „dranje” klijenata u minusu.