Среда, 15.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Од острва Индонезије до шљива из Блаца

Од острва Индонезије до шљива из Блаца
Представљање Индонезије, земље партнера овогодишњег Сајма туризма (Фото Р. Крстинић)

Туристичке атракције из целог света, од индонежанских острва до „Дана шљива” у Блацу, представљене су на Београдском сајму, где је јуче отворен 36. Међународни сајам туризма. Више од хиљаду излагача из 54 земље до понедељка ће посетиоцима дочаравати културно-историјске, гастрономске и друге знаменитости свог поднебља.

То ће учинити посредством агенција и туроператера или на националним штандовима, какви доминирају у халама један и један-а и од којих је један од највећих припао Индонезији, земљи партнеру овогодишњег Сајма туризма, с којом је Београд успоставио дипломатске односе пре тачно 60 година. Индонежани су поједина од својих чак 17.000 острва представили уз дегустацију кафе са Суматре, уметнички програм и упућивање посетилаца у тајне настајања чувеног тканог платна„сонгкет”.

Запажен наступ имале су и државе дебитанти на београдском Сајму туризма. Уједињени Арапски Емирати нагласак су ставили на луксуз и модерно лице Абу Дабија. Алжирци промовишу географску разноврсност ове земље, од пустиње и планина до сланих језера и мора. Албанцима је главни адут приморје, у које прилив туриста вртоглаво расте захваљујући инвестирању последњих година. Водопади Игуасу, Буенос Ајрес и глечери у Патагонији чине окосницу презентације Аргентине. Малезија представља своје разноликости – од џунгли до небодера у Куала Лумпуру. Иран се подичиоризницом од 4.300 историјских споменика, а Румунија чарима Букурешта, црноморске обале и Трансилваније.

За оне који већ меркају куда да се упуте са спакованим коферима, идеална места су хале два и три, где су смештене бројне туристичке агенције које нуде аранжмане у предсезони. Грчка и Турска и даље су најпопуларније дестинације, а попусти иду и до 30 одсто.

Хала четири традиционално је посвећена домаћем туризму. Уз трубаче, тамбураше, кловнове и друге аниматоре, гости се у веселој атмосфери могу информисати о туристичким атракцијама готово сваке регије у Србији и манифестацијама широм земље, од „Дана пива” у Зрењанину до Фестивала дуван чварака у Ваљеву. На штанду Привредне коморе Београда представљају се београдске општине, али и туристички садржаји ван престонице, па ће тако на овом месту данас у 15 сати бити одржана промоција фрушкогорских вина.

Главни кутак за винољупце налази се у доњем нивоу хале два, где је пратећа изложба „сока од грожђа”. Куповином чаше и торбице за 350 динара, посетиоци могу да дегустирају вино са бројних штандова. Одатле се улази на Сајам сувенира, где је највећа новина централни штанд Туристичке организације Србије, на којем је одржана радионица осликавања свиле.

----------------------------------------------

Милијарду долара прихода

Србија и Београд препознати су у свету по напорима које улажу да туризам постане јак фактор економског раста, рекао је на отварању Сајма туризма Небојша Стефановић, председник Скупштине Србије.

Наша земља, како је рекао Игор Мировић, вршилац дужности министра привреде, остварила је у 2013. више од милијарду долара девизног прилива од туризма. Подсетивши да сваки десети запослени у свету ради у овој привредној грани, Мировић је изразио очекивање да ће туристичка делатност и у Србији повећати број радних места.

Сапта Нирвандар, заменик министра културе и креативне економије Индонезије, казао је да ће учешће његове земље као партнера сајма допринети да се односи две државе, који су „одувек били посебни, додатно учврсте”.

Стефановић и Мировић су заједно са Синишом Малим, председником привременог већа Београда, обишли јуче и штанд „Ер Србије”. Том приликом, челници националне авио-компаније истакли су да ће ове године „Ер Србија” имати око 700 чартер летова као и да се од априла очекује успостављање авио-саобраћаја саБудимепштом, Софијом, Варном и Бејрутом, а од маја са Кијевом и Варшавом.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.