Визуелна изненађења

Специјално за "Политику"
Са жељом да присуствује престижним годишњим изложбама, свет уметности се током месеца јуна ужурбано селио: са Венецијанског бијенала на Базелски сајам уметности, а отуда у Касел на Документа 12. А за оне који су, затим, посетили Лондон, узбуђење се настављало. Поред бројних самосталних изложби најпознатијих британских и страних уметника, у Краљевској академији уметности (Royal Academy of Art, у даљем тексту РА), истовремено је отворена две стотине деведесета "Летња изложба" савременог сликарства, скулптуре, графике и архитектуре.

Посебност ове изложбе је да, у духу вековне традиције, целокупни посао око њене организације обављају чланови Академије: они креирају концепцију изложбе, врше селекцију приспелих радова и дизајнирају поставку. Јер, у време када је Краљ Џорџ II, 1768. године , основао РА, у сврху унапређења уметности, тада се сматрало да тај задатак само уметници могу успешно да ураде.

"Летња изложба" РА, која траје до четрнаестог августа, несумњиво представља један од најзначајнијих културних догађаја разноврсног уметничког британског лета. На овој, по много чему јединственој манифестацији визуелних уметности у свету, изложено је нешто више од хиљаду експоната које је селекциони жири одабрао од приспелих тринаест хиљада дела!

Проблем смештаја овог великог броја експоната за галерију РА и није велики, на само захваљујући њеној просторности већ и ради поштовања традиције излагања, која сеже до осамнаестог века када је био обичај да се зидови покривају сликама од пода до плафона. И данас, у зависности од њихових димензија, дела су изложена у неколико редова, један изнад другог. Тај начин излагања знатно олакшава излагање дела малог формата која чине посебну карактеристику "Летње изложбе". Ови радови, величине само неколико десетина центиметара испуњавају готово целу површину зидова, увек исте, мање просторије која је одавно названа Мала Вестон соба (Small Weston Room). Овде, уместо да је посетилац у могућности да на миру застане и контемплира пред сваком сликом, услед мноштва утисака осећа се као да се утапа у уметност. Али, судећи према посећености Мале Вестон собе, рекло би се да је то искуство крајње позитивно јер је то и најпопуларнија просторија ове мамутске изложбе, у којој посетиоца заустављају разноврсност и суптилност уметничких поетика.

Као контраст том естетском узбуђењу пуном минијатурних визуелних изненађења, у суседној просторији која је према традицији резервисана за платна великог формата, налази се неколико, уистину огромних слика. Овде доминира најновије уље познатог енглеског сликара Дејвида Хокнија (David Hockney), не само према својим димензијама (4,5 м x 12 м) већ, првенствено, својим изузетним естетским вредностима. На педесет платана уметник је у континуитету насликао шуму огољеног дрвећа и испреплетених грана, композицију која снажно делује својом вибрантном енергијом. Посебну пажњу, такође, завређује и дело немачког сликара и вајара Анселма Кифера (Anselm Kiefer), које аутор обликује од налепљеног и обојеног блата, челичног модела подморнице, сасушеног жбуња, корења и траве, уобичајени репертоар личне уметникове експресионистичке форме кроз коју овај изузетан стваралац наново проживљава трауме Другог светског рата.

Тема овогодишње "Летње изложбе" је светлост, и сасвим је разумљиво да се на овој изложби нађе и фотографија, јер је управо светлост основно средство ове уметности. Изложени радови, међутим, показују да данас и фотографија представља један доста еластичан концепт који обухвата на само конвенционално изведена дела помоћу фотографског апарата и тамне коморе, већ подразумева и форме изведене на компјутеру или компјутерски процесиране слике.

Одмах до ове просторије, изложене су инсталације-пројекције и радови видео-арта, међу којима издвајамо дело Била Виоле (Bill Viola), америчког уметника видео-арта. Ако би требало да погледате само један експонат са ове изложбе, без двоумљења вам предлажемо да то буде његов рад, "Пролаз у ноћ". На овој једноставној композицији, са представом женске фигуре која у залепршаној дугој црној хаљини одлази у пустињу, импресионира оригиналност визуализације којом аутор ту реалистичку сцену чини скоро нестварном. И у овом делу, Бил Виола поново успева да изрази ствари које сви ми препознајемо, али врло ретко и доживљавамо са тако елоквентном јасноћом и емотивном дубином.

"Летња изложба" РА представља највећу смотру савремене визуелне уметности у свету са слободним приступом. За учешће на њој свако може да се пријави, и професионалци и аматери, из било којег краја света. О томе да ли једно дело поседује и уметничке вредности оцењује селекциони жири, који чине чланови РА.

Према томе, сасвим је могуће да се поред чувених имена модерне уметности изложе и дела "обичних смртника". Тако се, на пример, уз Едварда Руша (Edward Ruscha), Роберта Раушенберга (Robert Rauschenberg), Јаспера Џонса (Jasper Johns), нашло једно импресивно дело, "Токијска подземна железница", уље мало познатог јапанског сликара Јиро Осуга. Тако се, нека од највећих имена уметности данашњице, на тај начин стављају на проверу, у гомилу, да ту, у равноправном положају овере своје вредности.