Универзални геније

Специјално за "Политику"
Рим – Фиренца – Мало је уметника који заслужују тако значајно место у историји уметности као Албрехт Дирер (Нирнберг 1471–1528). Неуморан стваралац, право отеловљење немачке душе, опчињен правилима, прецизношћу, математиком, као и мистеријом звезда и хороскопа, нирнбершки маестро припада оној категорији уметника који се дефинишу термином "универзални геније". За овог великог визионара немирног духа, очараног природом и људском душом, није постојала уметничка форма његове епохе у којој се није опробао. Оставио је знатан број дела: слике, гравуре, ксилографије и више од хиљаду цртежа, а бавио се и научним истраживањем, нарочито у областима геометрије, перспективе, антропометрије и астрономије.

Од последње монографске изложбе у Нирнбергу 1971, генерални интерес за овог уметника, једног од најкреативнијих у европској ликовној култури ренесансе, поново се пробудио. Последњих година организоване су значајне изложбе: 2003. у Бечу и Британском музеју у Лондону, 2005. у мадридском Праду и 2006. у Прагу. Ове године, изузетно посећене изложбе, посвећене највећем уметнику немачке ренесансе, Албрехту Диреру, организоване су у Риму и у Фиренци. Више од 20 Дирерових слика, 11 акварела, 33 цртежа и 58 оригиналних стампи красили су Скудерије председничке палате Квиринал у Риму. Циљ изложбе је био да истражи сложене односе између овог изванредног уметника и Италије. Специфична тема "Албрехт Дирер и Италија" означава реципроцитет инспирације: с једне стране, уметничке теорије и италијанска уметност суштински су допринеле формирању особеног Диреровог стила док је, са друге, преко дифузије његових чувених стампи и публикација Дирерово стваралаштво надахнуло италијанске уметнике из 16. и 17. века.

Иако Дирер долази у контакт са ренесансном уметношћу још у Нирнбергу (усваја уметност италијанских ренесансних мајстора копирајући Мантењине гравире), путовања, започета већ у раној младости одиграла су, можда, најзначајнију улогу за комплетирање његовог уметничког профила. Прво путовање у Италију 1494-95, а нарочито друго између 1505. и 1507, када посећује Венецију, Падову, Болоњу, Фиренцу и Милано, утиче на пуно уметниково сазревање. Диреров други аутопортрет (са рукавицама) из 1498. приказује префињеног младог господина са елегантном одећом и одражава нову самосвесност, вероватно стечену после првог путовања у Италију и сусрета са ренесансном културом.

Прешавши Алпе, Дирер први пут стиже у Италију. Тада настају акварели који приказују сугестивна места која је видео током путовања: град Инсбрук, замак Тренто и поглед на Арко. Пејзаж је ексклузивни предмет тих акварела који одишу изузетном сензибилношћу и изванредном свежином. Иако већ зрели сликар и гравер, Дирер је тек у светлу и бојама Венеције спознао да је могуће пробати трећи пут између светле италијанске визије и фламанског натурализма: напушта касноготски стил и прихвата ренесансну терминологију. И тако, две европске ренесансе се срећу у личности и Диреровим делима. За време другог боравка у Италији настају изванредни портрети: "Младе Венецијанке", "Венецијанке", "Младица", "Девојке са црвеном беретком", као и изванредна уља на дрвету "Дванаестогодишњи Исус међу учитељима" и "Богородица" (представљени на изложби).

По повратку са путовања, Дирер је насликао две слике на дрвету: "Адам и Ева" (1507) у природној величини представљају прве наге фигуре у читавој немачкој уметности. Промена сликаревих идеја о људској лепоти видљива је на овим сликама. Чврста конструкција фигуре уступа место лакој и веома љупкој слици складних актова (између готике и маниризма). Дирерова уметност није била могућа без утицаја и константног изазова представљеног у делима уметника италијанске ренесансе. Уметничка порука садржана у остварењима Мантење, Леонарда да Винчија и Белинија имала је одлучујућу улогу за Дирерово формирање.

Дирерова слава није ограничена само на његове уметничке креације. Тако су теоријске студије везане за сликарско-математичка истраживања италијанске ренесансе и четири књиге о пропорцији људског тела настале под снажним утицајем Да Винчијевих радова. На првом спрату изложбеног павиљона посетиоци имају јединствену прилику да, поређењем са делима италијанских великана, установе колико је Дирер прихватио од њих. За Дирера, Белини је био "најбољи од свих". Без Белинија сигурно не би било величанственог портретисте Дирера. Савршенство у погледу очију на Диреровом портретима касније, можда, налазимо само код Веласкеза. Други део изложбе омогућава да откријемо Диреров утицај на уметнике као што су били Рафаело, Понтормо, Каравађо, Рени и многи други.

Истовремено, и у сарадњи са изложбом припремљеном у Риму, Кабинет Цртежи и Стампе галерије Уфици у Фиренци приредио је изложбу са Диреровим гравурама. Иако је за изложбу у Риму послато 58 стампи, посетиоци у Фиренци нису ускраћени, с обзиром на то да се у богатој ризници Кабинета налази више од 200 оригиналних Дирерових стампи. Сто осамдесет цртежа и стампи, подељених у тематске секције (Портрети, Ликови и области, Књиге гравира, У служби Максимилијана I, Теорије уметности и науке) сведоче о значајном квалитету збирке. Издвајамо величанствена "Врата у част Максимилијана I", изложена након 35 година. Ова велика ксилографија (прво издање) од шест квадратних метара, коју чине 192 одвојена блока, приказује велики тријумфални лук посвећен императору.