Калимеро против неправде у Србији

Како се зове цртани јунак познат по указивању на неправду?

То је било једно од питања на пријемном испиту за Правосудну академију. Ко је знао, знао је...

Три генерације полазника које су до сада завршиле двогодишњу обуку на овој академији – имале су предност приликом избора за судије и тужиоце.

Сада више нема те предности, јер је Уставни суд недавно одлучио да је неуставна таква одредба у законима о судијама и тужиоцима, која је била „уподобљена” истоветној неуставној одредби Закона о Правосудној академији, .

Један суд у Београду дошао је до списка питања за прошлогодишњи пријемни испит на Правосудној академији. Будући да је готово сто одсто уписаних академаца и завршавало двогодишњу обуку, тај пријемни испит је заправо био „сигурна улазница” на судијско или тужилачко место.

Судије кажу да су стручна питања добро осмишљена, али оцењују да су питања из опште културе таква да се не може на основу њих одлучивати ко ће сутра у Србији бити судија или тужилац.

– Калимеро се код нас не приказује више од 20 година, па се питам колико би дипломираних правника, који су рођени пре 25 или 30 година, данас знали да одговоре на питање који је то цртани јунак познат по указивању на неправду. То знамо ми, старији јер смо редовно гледали Калимера када смо били деца – каже за „Политику” судија једног од највиших судова у Београду.

У групи питања из опште културе нашло се и питање шта је украо Жан Валжан у роману Виктора Игоа.

– То знамо ми који смо читали и гледали „Јаднике”, али мислим да тачан одговор на ово питање не можемо очекивати од данашњих свршених правника. Млади све мање читају, чак и не гледају филмове – кажу судије.

Шта је Коза Ностра? Како се зове главни јунак Кафкиног романа „Процес”? Како се зове главни јунак романа „Злочин и казна”? Ко је осуђен на смрт у „солунском процесу” – Дража Михаиловић, Апис или Гаврило Принцип? – то су питања на која би већина младих требало да знају одговор, чак и ако нису правници, јер је реч о општој култури.

Међутим, само један погрешан одговор могао је да значи кандидат није положио пријемни испит за Правосудну академију, иако је можда одлично знао све детаље кривичног и грађанског поступка у стручном делу испита.

Спремајући пре тога правосудни испит, а затим и пријемни испит за Академију, сматрајући да ће тако после две године осигурати своје место у правосуђу, млади правник можда није редовно читао штампу и гледао телевизију, па не мора да зна одговор на питање који је први случај Србија изгубила пред Европским судом за људска права у Стразбуру.

– Многи дипломирани правници не знају да је то случај „Матијашевић против Србије”, иако би можда требало да знају, али то знање сигурно није пресудно за оцену да ли ће неко сутра бити добар судија – кажу наши саговорници.

Једно од питања било је и ког датума се празнује Дан државности Србије. За очекивати је да то сви знају, али наши саговорници откривају да су прошле године многе судије имале заказана суђења за 15. фебруар, јер је то био радни дан. После су били изненађени када су сазнали да се тог дана не ради због празника. 

Сва је прилика да ове године неће бити пријемног испита на Правосудној академији. Јер, Уставни суд је у фебруару одлучио да није била у складу са Уставом дужност Високог савета судства и Државног већа тужилаца да прво предложе за избор кандидате са завршеном Правосудном академијом, па тек онда и друге кандидате који испуњавају све остале услове.

Уставни суд је донео и привремену меру којом налаже да се ове одредбе не примењују на конкурсима за судије и тужиоце који су у току.

Тако је остало отворено питање будуће улоге Правосудне академије. Комисија за спровођење националне стратегије реформе правосуђа основала је подкомисију која ће утврдити шта ће ова установа убудуће радити. Извесно је да ће Правосудна академија и даље постојати, али неће имати одлучујућу улогу у филтрирању кандидата за судије и тужиоце.

– Нелогично је да неколико људи, који састављају питања за пријемни испит, практично одлучују ко ће сутра бити судија или тужилац. Правосудна академија треба да има важну улогу у додатном усавршавању и обуци сарадника и саветника, па и већ изабраних судија и тужилаца, као што је то и сада, јер они иду на обуке у организацији ове академије, али неће бити услов за избор на судијска и тужилачка места – кажу наши саговорници.

Судије тврде да њихови саветници и сарадници већ могу самостално да обављају судијски посао и да су сасвим сигурно бољи и стручнији од младих правника без искуства који су завршили Правосудну академију. Неколико стотина судијских сарадника конкурисаће ове године за више од сто слободних места.