"Гавран пао" на изложбу

Подгорица – Стогодишњица рођења Петра Лубарде у Црној Гори биће обележена 27. јула отварањем велике ретроспективне изложбе у Народном музеју и постављањем биста овог славног сликара у родном Љуботињу и испред Факултета ликовних уметности на Цетињу.

Изложбу "Лубарда 1907-2007", са поднасловом "Између слике природе и природе слике", која ће на Лубардин рођендан бити отворена у Плавом дворцу, заједнички организују Народни музеј са Цетиња и Музеј савремене уметности из Београда. Изложбу ће отворити црногорски председник Филип Вујановић, који је са председником Србије Борисом Тадићем и покровитељ овог догађаја.

Формирана је и Фондација "Петар Лубарда", која ће у наредном периоду, како је најављено, обновити Лубардину родну кућу на Љуботињу и организовати неколико манифестација у Никшићу, Херцег Новом и Будви, градовима у којима је Лубарда боравио током живота.

Недавно је у Закон о државним наградама уврштена и награда "Петар Лубарда", која ће се додељивати сваке треће године у Црној Гори.  

Директор Народног музеја Петар Ћуковић поводом цетињске изложбе саопштио је новинарима да стицајем неповољних административних околности колекцији слика сакупљеној за ову изложбу недостаје више од двадесет Лубардиних капиталних дела. Он је навео да ће се поставка најкасније у јануару 2008. године преселити и у галерију Српске академије наука и уметности у Београду.

– Изложбу су пратиле велике недаће у организационом смислу, јер су наши партнери из суседних земаља отказивали сарадњу, па нисмо могли да прибавимо она дела која би у ригорозној селекцији најбољих дела Петра Лубарде била незаобилазна. Морам поменути скандалозно понашање "Синтелона" из Бачке Паланке, који је 90-их година откупило приватну колекцију др Блажа Кусовца, можда понајбољу збирку Лубардиних дела. "Синтелон" није нашао за сходно да нам за овакву манифестацију изађе сусрет и уступи нам нека Лубардина капитална дела као антологијско "На кућу ти гавран пао", затим "Косовски бој", а слично искуство, додуше административне природе, имали смо и са Музејом из Скопља и Савезним извршним већем – казао је Ћуковић.

Он је истакао да је договор изостао и са колегама из Музеја града Скопља, који располаже са више од 40 дела које је сам аутор након земљотреса поклонио том граду, јер је у међувремену дошло до смене директора.

– Шест радова из зграде некадашњег Савезног извршног већа, ремек-дела Лубардиног стваралаштва из 50-их година, није уступљено Народном музеју. Ту одлуку је донела Влада Србије, уз изговор да дела не могу да буду уступљена, јер су предмет сукцесије бивше Југославије, да се не би догодило да им слике не вратимо – навео је Ћуковић. – Заједно са колегама упутићемо писмо јавности. Лубардина уметност је јавно добро и она не сме да чучи у неким сандуцима и у недоступном простору неког акционарског друштва које се бави производњом тепиха или било чега другог. Дела морају по закону бити приступачна свима, а поготово стручној јавности. Све ово што се десило је заправо понижење за Лубардино дело. Ово је крајње неприхватљив однос према уметности.