Портрет без рама: Герхард Шредер

При помену Герхарда Шредера, немачки политичари и медији не пропуштају прилику да укажу на пословне везе бившег немачког канцелара с Москвом, не би ли умањили значај његових изјава о немачко-руским односима које нису по укусу Запада.

Критике на рачун Шредера оштрије су него икада пре јер је у јеку украјинске кризе упоредио сврставање Русије на страну кримских присталица отцепљења с подршком коју је Запад пружао Албанцима на Косову: „Ако кажемо да Москва не поштује међународно право, морамо се подсетити да смо ми (Запад) грубо кршили то исто међународно право, када смо послали авионе да бомбардују суверену СР Југославију 1999. године”, рекао је Шредер.

Као први међу западним политичарима, Шредер је јавно признао личну кривицу за бомбардовање наше земље и прекорачио црвену линију до које се толеришу иступи политичара на Западу.

У Европском парламенту гласало се уочи овог викенда – о резолуцији којом је Шредеру требало да буде забрањено да даје изјаве о кримској кризи. Резолуција коју су поднели Зелени, подржани од посланика Народњачке партије Европе, није прихваћена, с обзиром на то да је представљала покушај укидања слободе изражавања, једног од основних права ЕУ. Ипак, одлука је била „тешња” него што се очекивало. Од 375 присутних одборника, 167 европских парламентараца је гласало за резолуцију, а 208 је било против.

Неусвајање резолуције није спречило штампу, блиску конзервативним круговима, да „окити” Шредера описима попут „трговца по укусу Москве” и „економског вазала Владимира Путина”.

Добри односи Шредера и московских власти не могу се оспорити. Седмом немачком шефу владе од свршетка Другог светског рата пошло је за руком да у два мандата, од 1998. до 2005. године, унапреди билатералне односе с Русијом на највиши ниво од прокламације Бизмарковог рајха 1871. После пораза на изборима 2005. године и повлачења из активне политике, стао је на чело руско-немачког конзорцијума „Норд Стрим АГ” који управља гасоводом који обезбеђује трећину енергетских потреба Немачке.

Присећајући се његових потеза у духу макијавелијевског гесла да циљ оправдава средство, могло би се закључити да и назив трговца има своје оправдање. Шредер, генерација ратне 1944. године, изучио је занат трговца порцеланом, а шаљивџије кажу: „Када научиш да продајом једне чиније згрнеш капитал, сва су врата отворена”.

Амбициозни Шредер није се задовољио звањем калфе. У вечерњим школама је положио малу, па велику матуру, студирао је и дипломирао право.

Често је мењао мишљење и ставове. Као адвокат бранио је терористе фракције „Црвене армије”, а као политичар их је прогонио. Као премијер Доње Саксоније залагао се за права запослених, а као канцелар је озваничио ограничавање социјалне државе – модела легендарног канцелара Вилија Бранта. Шредер, ипак, до данас изражава поштовање према Брантовом лику и делу...

Милош Казимировић