Јат само озбиљном купцу

Влада Србије је на последњој седници овластила Агенцију за приватизацију да распише тендер за избор приватизационог саветника за "Јат ервејз". Тиме је и практично покренут процес приватизације нашег националног авио-превозника, а међу првим корацима биће решавање отворених имовинских питања између Јата, Аеродрома "Никола Тесла" и Агенције за контролу лета. Такође, Јат би ускоро, према одлуци Владе Србије која се очекује до краја овог месеца, требало да своја власничка права у "Јат техници" пренесе на то предузеће, јер и оно ускоро почиње приватизацију.
Па, колико вреди наш национални авио-превозник?

Званичних процена нема, али у више наврата је спомињана цифра од око 150 милиона долара. Толико, наводно, вреди Јатова имовина – непокретности, плус застарела флота која је технолошки превазиђена.

Многи се неће сложити да Јат вреди само 150 милиона долара, јер у вредност компаније би требало да уђе и нематеријална вредност, односно 50 одсто авио-тржишта у Србији. Његова реална вредност ће ускоро бити позната, али оно што се већ сада зна јесте да је "Јат ервејз" оптерећен знатним дуговањима. То су, углавном, дугови наслеђени још из такозваних златних година Јата, с краја осамдесетих. Тачније, Јат данас дугује 209 милиона долара, колико је преостало после отписа 50 одсто укупног дуга Париском и Лондонском клубу поверилаца.

Према незваничним информацијама, "Аерофлот" је најозбиљнији претендент за будућег власника "Јат ервејза". Заинтересован је да понуди чак 400 милиона евра. Ипак, продајна цена Јата сада не би требало да буде главна тема. Далеко је значајније како ће Јат добити новог власника.

Наиме, тендер за приватизацију "Јат ервејза" морао би бити условљен тако да на њему могу учествовати само реномиране и светски признате авио-компаније, које ће се обавезати да ће Јат и убудуће остати српски национални авио-превозник. У противном Јат би могао да доживи судбину бугарског "Балкана": по преласку у руке једне приватне компаније која пре тога није имала искуство у авио-саобраћају – "Балкан" је пропао.

Бугарска је тада за дуже време остала без своје националне авио-компаније, због чега су цену погрешне приватизације платили путници. Без конкуренције државне авио-компаније, која је лимитирала цене, инострани авио-превозници су одмах подигли тарифе на које влада у Софији није могла да утиче.

– Кључно је шта ће бити после приватизације Јата. Уколико држава не заштити своје интересе, и интересе путника из наше земље, постоји могућност да Јат купи неко ко примарно није заинтересован за наше тржиште. Рецимо, неки инвестициони фонд понуди више новца од озбиљног авио-превозника, купи Јат и његове авионе пошаље негде где има бољу зараду – каже Небојша Старчевић, генерални директор "Јат ервејза".

Он очекује да ће приватизација бити успешна, на шта указује велико међународно интересовање за Јат, и пре расписивања тендера. Руски "Аерофлот" је отишао тако далеко да је већ припремио план за даљи развој Јата, а недавно је у Београду боравила делегација "Исланд ера", коју су занимали потенцијали нашег авио-превозника. Могуће је да ће на тендеру учествовати и "Ер Индија", која се још није огласила, јер је првобитно била заинтересована за стратешко партнерство.

У сваком случају, "Јат ервејз" би новог власника најраније могао да добије крајем ове или, што је реалније, у првој половини наредне године. У међувремену преостаје да се изабере приватизациони саветник, затим одреди модел приватизације, потом припреми обимна тендерска документација и на крају – распише позив учесницима. За то је реално потребно око девет месеци, мада би држава, уз изузетно залагање свих надлежних, тај процес могла да убрза.

До приватизације, Јат ће морати да заврши и такозвану декомпозицију система, односно реструктурисање. Из те компаније су већ издвојене пратеће делатности (хотели, пилотска академија у Вршцу, Супорт и Јат техника), али реструктурисање подразумева и решавање питања дугова.