И они гледају свет обојено

Многи се питају како животиње виде нас, како виде свет у којем живе? Виде ли љубимци боју наше одеће, разликују ли жуту од зелене посудице за храну или им је једноставно све црно-бело.

Ветеринарка Олгица Ивановић из амбуланте „Оаза” као магистар офталмологије изучавала је како су животињске врсте прилагођавале свој вид окружењу у којем су се нашле, природи и начину живота да би опстале.

Она каже да чак икод исте врсте постоје разлике између раса, па тако свет који види једна дога драстично се разликује од света пекинезера.Пси малог раста другачије виде тло одоних већих и теже им је да се налазе, па се зато мале расе чешће изгубе и нестану из животињског света.

– Велике разлике између животиња се огледају у видном пољу, а то је превасходно скопчано са начином исхране. Уопштено, животиње које се уланцу исхране рангирају као плен имају очи више растављене, постављене са стране главе, што им омогућава вид са сваким оком засебно, док грабљивице имају више фронтално постављене очи – каже Олгица Ивановић.

Она наводи пример зеца, који као плен за грабљивице имаразвијено видно поље – готово 360 степени. То му омогућава да стално осматра околину. Коњи који такође спадају у плен виде скоро 350 степени, имајуспособност детекције финих покрета на великим удаљеностима, што импомаже да се у случају опасности благовремено дају у бег. Са другестране, пси и мачке виде око 150 степени око њихове њушке.

Широко распрострањено мишљење да су пси слепи на боје и да свет виде црно-бело није тачна – и толико популарни кућни љубимци могу да виде боје, али у мањем распону од људи. Код паса се скала боја коју виде врти око крем, беле, плаве, љубичасте и сиве. Оштрина вида је способност ока да јасно распознаје предмете близу и далеко, а она у паса чини 20–40 одсто оштрине вида човека.

Иако су животињама нека чула развијенија, то није случај и са очима. Најоштрије види човек, коњ види скоро дупло слабије од човека, али један и по пут боље од пса и три пута путабоље од мачке. Зато треба преиспитати уврежено мишљење да су мачке лење–пре би се рекло да су инертне због недовољне оштрине вида.

– Уопштено говорећи, животиње боље виде ноћу него човек. То се посебноодносина ноћне животиње, које имају знатно више рецептора одговорних за вид ноћу и у време слабије јачине светлости. Оне имају у оку анатомску структуру (такозвани тапетум) којом се мултипликује светлосни сигнал који уђе у око. За феномен светљења очијуживотиња у мраку управо је одговорна та анатомска структура у окузвана тапетум – појашњава Олгица Ивановић.

Уврежено јемишљење ида животиње виде црно-бело, али то није тачно, оне виде свет у колору, али обично у другим бојама и нијансама од човека.

– Потпуно одсуство перцепције боја је ретко и среће се код неких риба које живе на великој дубини и неких раса гуштера. Богатство виђења боја је одређено бројем фотопигмента у оку, то јестбројемразличитих типова чепића, спектром њихове ресорпције и степеномњихових преклапања – каже наша саговорница.

Човек има три пигмента (такозвани трикроматски вид), који региструју три основнебоје – црвену, зелену, плаву и око 100 нијанси између њих (на пример, жуто-зелена, црвенкасто-жуто-оранж). Захваљујући њима ми видимоспектар боја нама својствен. Сличан, трикроматски вид имају и другипримати, као и неке рибе и рептили.

Код монокроматског вида разликује се само једна боја и њене сенке.

Такав вид имају сви водени сисари и неке ноћне животиње као што су ракуни и хрчци.Тако, на пример, кит види светлост из црвеног дела спектра (тозначи да мора и океани које ми видимо као дивно плаветнило очима китаизгледају као дивно црвенило).

Дикроматски вид имају животиње са два фотопигмента, којим се виде две боје и остале нијансе као последица њиховог преклапања. Овакав дикроматски вид имају многе животиње: коњи, свиње, козе, краве, јелени, које помоћу два типа чепића региструју светлост из плавог и зеленог деласпектра и, за разлику од људи, не региструју светлост црвеног деласпектра. Слична је ситуација код људи који су далтонисти за црвенубоју.Они су такође мало мање осетљиви нацрвену светлост.

Истраживања су показала да коњи могу да разликују плаву од сиве, зелену од сиве и жуту од сиве, али да имају потешкоће у разликовању црвене од сиве.

Поред тога, чињеница да коњи имају мањи број чепића у централној ретини него што је то случај код људи такође указује да њихова перцепција боја није тако јасна као што је код људи и да боје виде као испрано пастелне.

Пси такође разликују црвену и плаву испектре њиховог преклапања, а не разликују зелену боју. Мачке на основу испитивања имају три фотопигмента, али се у бихевиористичким испитивањама понашају као пси дикромати, каже Олгица Ивановић и додаје да већина риба и птица има тетракроматски вид.

– Они обично имају способност давиде из ултравиолетног дела спектра. То је једно од главнихобјашњења како соко, на пример, пронађе миша на висини од више стотинаметара. Соко је у стању да са висине уочи урин који зец или глодариостављају око својих јама (урин оставља трагове на земљи видљиве уултравиолетном делу спектра) и зато кружи на висини изнад тих места,чекајући да изађу из јазбине, што захваљујући изразитој оштрини видауочавају до најситнијих детаља. Зато су и тако успешни ловци из ваздуха – каже власница ветеринарске амбуланте „Оаза”.

Наравно, познаваоци животиња желе да истакну да њима све колорне нијансе и нису толико важне као људима, осим у борби за опстанак. Кућни љубимци могу бити срећни и без боја ако од човека добијају безбедну средину и љубав.