I oni gledaju svet obojeno

Mnogi se pitaju kako životinje vide nas, kako vide svet u kojem žive? Vide li ljubimci boju naše odeće, razlikuju li žutu od zelene posudice za hranu ili im je jednostavno sve crno-belo.

Veterinarka Olgica Ivanović iz ambulante „Oaza” kao magistar oftalmologije izučavala je kako su životinjske vrste prilagođavale svoj vid okruženju u kojem su se našle, prirodi i načinu života da bi opstale.

Ona kaže da čak ikod iste vrste postoje razlike između rasa, pa tako svet koji vidi jedna doga drastično se razlikuje od sveta pekinezera.Psi malog rasta drugačije vide tlo odonih većih i teže im je da se nalaze, pa se zato male rase češće izgube i nestanu iz životinjskog sveta.

– Velike razlike između životinja se ogledaju u vidnom polju, a to je prevashodno skopčano sa načinom ishrane. Uopšteno, životinje koje se ulancu ishrane rangiraju kao plen imaju oči više rastavljene, postavljene sa strane glave, što im omogućava vid sa svakim okom zasebno, dok grabljivice imaju više frontalno postavljene oči – kaže Olgica Ivanović.

Ona navodi primer zeca, koji kao plen za grabljivice imarazvijeno vidno polje – gotovo 360 stepeni. To mu omogućava da stalno osmatra okolinu. Konji koji takođe spadaju u plen vide skoro 350 stepeni, imajusposobnost detekcije finih pokreta na velikim udaljenostima, što impomaže da se u slučaju opasnosti blagovremeno daju u beg. Sa drugestrane, psi i mačke vide oko 150 stepeni oko njihove njuške.

Široko rasprostranjeno mišljenje da su psi slepi na boje i da svet vide crno-belo nije tačna – i toliko popularni kućni ljubimci mogu da vide boje, ali u manjem rasponu od ljudi. Kod pasa se skala boja koju vide vrti oko krem, bele, plave, ljubičaste i sive. Oštrina vida je sposobnost oka da jasno raspoznaje predmete blizu i daleko, a ona u pasa čini 20–40 odsto oštrine vida čoveka.

Iako su životinjama neka čula razvijenija, to nije slučaj i sa očima. Najoštrije vidi čovek, konj vidi skoro duplo slabije od čoveka, ali jedan i po put bolje od psa i tri puta putabolje od mačke. Zato treba preispitati uvreženo mišljenje da su mačke lenje–pre bi se reklo da su inertne zbog nedovoljne oštrine vida.

– Uopšteno govoreći, životinje bolje vide noću nego čovek. To se posebnoodnosina noćne životinje, koje imaju znatno više receptora odgovornih za vid noću i u vreme slabije jačine svetlosti. One imaju u oku anatomsku strukturu (takozvani tapetum) kojom se multiplikuje svetlosni signal koji uđe u oko. Za fenomen svetljenja očijuživotinja u mraku upravo je odgovorna ta anatomska struktura u okuzvana tapetum – pojašnjava Olgica Ivanović.

Uvreženo jemišljenje ida životinje vide crno-belo, ali to nije tačno, one vide svet u koloru, ali obično u drugim bojama i nijansama od čoveka.

– Potpuno odsustvo percepcije boja je retko i sreće se kod nekih riba koje žive na velikoj dubini i nekih rasa guštera. Bogatstvo viđenja boja je određeno brojem fotopigmenta u oku, to jestbrojemrazličitih tipova čepića, spektrom njihove resorpcije i stepenomnjihovih preklapanja – kaže naša sagovornica.

Čovek ima tri pigmenta (takozvani trikromatski vid), koji registruju tri osnovneboje – crvenu, zelenu, plavu i oko 100 nijansi između njih (na primer, žuto-zelena, crvenkasto-žuto-oranž). Zahvaljujući njima mi vidimospektar boja nama svojstven. Sličan, trikromatski vid imaju i drugiprimati, kao i neke ribe i reptili.

Kod monokromatskog vida razlikuje se samo jedna boja i njene senke.

Takav vid imaju svi vodeni sisari i neke noćne životinje kao što su rakuni i hrčci.Tako, na primer, kit vidi svetlost iz crvenog dela spektra (toznači da mora i okeani koje mi vidimo kao divno plavetnilo očima kitaizgledaju kao divno crvenilo).

Dikromatski vid imaju životinje sa dva fotopigmenta, kojim se vide dve boje i ostale nijanse kao posledica njihovog preklapanja. Ovakav dikromatski vid imaju mnoge životinje: konji, svinje, koze, krave, jeleni, koje pomoću dva tipa čepića registruju svetlost iz plavog i zelenog delaspektra i, za razliku od ljudi, ne registruju svetlost crvenog delaspektra. Slična je situacija kod ljudi koji su daltonisti za crvenuboju.Oni su takođe malo manje osetljivi nacrvenu svetlost.

Istraživanja su pokazala da konji mogu da razlikuju plavu od sive, zelenu od sive i žutu od sive, ali da imaju poteškoće u razlikovanju crvene od sive.

Pored toga, činjenica da konji imaju manji broj čepića u centralnoj retini nego što je to slučaj kod ljudi takođe ukazuje da njihova percepcija boja nije tako jasna kao što je kod ljudi i da boje vide kao isprano pastelne.

Psi takođe razlikuju crvenu i plavu ispektre njihovog preklapanja, a ne razlikuju zelenu boju. Mačke na osnovu ispitivanja imaju tri fotopigmenta, ali se u biheviorističkim ispitivanjama ponašaju kao psi dikromati, kaže Olgica Ivanović i dodaje da većina riba i ptica ima tetrakromatski vid.

– Oni obično imaju sposobnost davide iz ultravioletnog dela spektra. To je jedno od glavnihobjašnjenja kako soko, na primer, pronađe miša na visini od više stotinametara. Soko je u stanju da sa visine uoči urin koji zec ili glodariostavljaju oko svojih jama (urin ostavlja tragove na zemlji vidljive uultravioletnom delu spektra) i zato kruži na visini iznad tih mesta,čekajući da izađu iz jazbine, što zahvaljujući izrazitoj oštrini vidauočavaju do najsitnijih detalja. Zato su i tako uspešni lovci iz vazduha – kaže vlasnica veterinarske ambulante „Oaza”.

Naravno, poznavaoci životinja žele da istaknu da njima sve kolorne nijanse i nisu toliko važne kao ljudima, osim u borbi za opstanak. Kućni ljubimci mogu biti srećni i bez boja ako od čoveka dobijaju bezbednu sredinu i ljubav.