Брушење талената

Ваљево – Учити своје дете знању, не треба силом, него игром – говорио је Платон. У Истраживачкој станици Петница код Ваљева, јединственој образовној установи за рад са надареним за науку ученицима и студентима у овом делу Европе, та "игра" траје пуних 25. година. Додуше, полазници њених програма уместо лего коцкица и њима сличних реквизита у подстицању знања, креативности и критичког мишљења користе моћне рачунаре, опрему, стручну литературу, али се и највише ослањају на искусне предаваче, менторе и остале сараднике. Далеко од тога да се у слободном времену не друже, али често опуштају, баш као мала деца.

 Када смо средином прошле недеље посетили Петницу, температура ваздуха била је око 40. подељка на Целзијусовој скали. Међутим, полазници летњих семинара из археологије, историје, лингвистике, математике и биологије на ту околност нису обраћали превише пажњу.

Појединачно или у групама они су марљиво радили на својим првим научноистраживачким пројектима. Тако су Тијана Филиповић и Ефтерипи Ђукић, матуранткиње из Београда, проучавале значај и поруке које се крију у 400 лула пронађених у шабачкој тврђави. Милена Кувач, ученица другог разреда гимназије из Бијељине, истраживала је судбину и нове околности у које су се с почетка 20. века нашле две Раче, насеља на обалама реке Саве са сремске и босанске стране.

Некада су то била значајна речна пристаништа док је данас њихова прича сасвим другачија. Марина Арнаут из Новог Сада и њен другар Драгомир Миловановић, средњошколац из Београда, бавили су се појединостима везаним за дејство чајева од боквице, коприве и невена на винску мушицу. Рекли су нам да тек треба да установе због чега је то значајно...

 Истог дана међу полазницима семинара пронео се глас да ће имати посету високог госта. И заиста, у касним послеподневним часовима међу њих је стигао Борис Тадић, председник Србије.

Уз интересовање шта раде, одакле долазе, да ли се редовно јављају родитељима, односно имају ли каквих замерки отворено им је казао да су они будућност Србије, на коју се мора озбиљно рачунати.

Односно да Петница има све предуслове да постане регионални образовни центар уз обећање да ће се он убрзо грађевински уобличити и допунити са савременом опремом и научним помагалима.

 Вигор Мајић, директор, менаџер и један од кључних стратега овог јединственог ваншколског, независног и непрофитног образовног центра захвалио се што смо дошли да их посетимо, али и одмах нагласио да Петница уз свој јубилеј неће организовати никакво славље. Њега није било, вели, ни за 10 нити 20 година рада тврдећи да је много примереније, управо сада, преиспитати сопствене моћи и ограничења.

 – Морамо бити свесни да се Петница бори за своје циљеве у окружењу које није подстицајно, не само за њу као независну институцију, већ пре свега по питању односа према науци и здравом разуму. Научна писменост и научна култура нису одлике становника ових простора. Уосталом, с тиме се муче и веома богате и развијене земље. Међутим, нама је теже јер су нам институције малобројне и слабе, традиције скромне а навике наопаке. Без способности конструктивног мишљења прете нам страховите несреће и бесконачна понављања невеселе историје – каже Мајић.

 Када су у питању програмски садржаји и основна мисија Петнице, њен директор не воли "крупне" речи и произвољне констатације. Слаже се са тим да они брусе таленте, али и да то није најважније у раду са натпросечним младим људима.

 – Улога Петнице није да ствара научнике, већ да делу нешто паметнијих и амбициознијих младих људи помогне да науче да добро мисле и разумно делују. Да их охрабри да верују да знање није извор невоље и да им помогне да чувају радознали дух, инвентивну машту и добру вољу. Тиме можемо дати мали, али не и безначајан допринос победи разума – истиче Мајић уз напомену да полазницима помажу ментори из саме станице као и млади стручњаци са домаћих института и факултета. Чак, подсетио је, око 70 одсто некадашњих полазника управо су сада стручни сарадници на програмима у Петници. Он је одбацио приче како овај образовни центар подстиче одлив мозгова ценећи да је у општем интересу да наше стручњаке имамо у водећим светским институтима и универзитетима, јер је и то промоција Србије.

--------------------------------------------------------------------------

Полазници, програми и финансије

За четврт века постојања и рада, који није прекидан ни у време агресије НАТО, у Истраживачкој станици Петница код Ваљева, реализовано је 2.400 разноврсних курсева, семинара, радионица и кампова кроз које је прошло око 45.000 ученика, студената и наставника. Станица сарађује са око 500 школа не само из Србије, већ и околних земаља док су њени међународни кампови познати широм света.

 Када је у питању материјална подршка, у Петници кажу да је она за 25 година рада била најстабилнија од стране Министарства за науку, али и да су се битно ослањали на повремене спонзоре и донаторе како из земље тако и иностранства. Као светао пример иностраних донатора наводе Владу Швајцарске, која је од 2000. године до данас помогла Петницу са око милион евра што је омогућило организовање 900 курсева, кампова и семинара са 19.000 полазника. При овом јединственом, ваншколском инкубатору за рад са талентима, основан је Фонд Петница у који се приликом недавне посете учланио и председник Србије.