Brušenje talenata

Valjevo – Učiti svoje dete znanju, ne treba silom, nego igrom – govorio je Platon. U Istraživačkoj stanici Petnica kod Valjeva, jedinstvenoj obrazovnoj ustanovi za rad sa nadarenim za nauku učenicima i studentima u ovom delu Evrope, ta "igra" traje punih 25. godina. Doduše, polaznici njenih programa umesto lego kockica i njima sličnih rekvizita u podsticanju znanja, kreativnosti i kritičkog mišljenja koriste moćne računare, opremu, stručnu literaturu, ali se i najviše oslanjaju na iskusne predavače, mentore i ostale saradnike. Daleko od toga da se u slobodnom vremenu ne druže, ali često opuštaju, baš kao mala deca.

 Kada smo sredinom prošle nedelje posetili Petnicu, temperatura vazduha bila je oko 40. podeljka na Celzijusovoj skali. Međutim, polaznici letnjih seminara iz arheologije, istorije, lingvistike, matematike i biologije na tu okolnost nisu obraćali previše pažnju.

Pojedinačno ili u grupama oni su marljivo radili na svojim prvim naučnoistraživačkim projektima. Tako su Tijana Filipović i Efteripi Đukić, maturantkinje iz Beograda, proučavale značaj i poruke koje se kriju u 400 lula pronađenih u šabačkoj tvrđavi. Milena Kuvač, učenica drugog razreda gimnazije iz Bijeljine, istraživala je sudbinu i nove okolnosti u koje su se s početka 20. veka našle dve Rače, naselja na obalama reke Save sa sremske i bosanske strane.

Nekada su to bila značajna rečna pristaništa dok je danas njihova priča sasvim drugačija. Marina Arnaut iz Novog Sada i njen drugar Dragomir Milovanović, srednjoškolac iz Beograda, bavili su se pojedinostima vezanim za dejstvo čajeva od bokvice, koprive i nevena na vinsku mušicu. Rekli su nam da tek treba da ustanove zbog čega je to značajno...

 Istog dana među polaznicima seminara proneo se glas da će imati posetu visokog gosta. I zaista, u kasnim poslepodnevnim časovima među njih je stigao Boris Tadić, predsednik Srbije.

Uz interesovanje šta rade, odakle dolaze, da li se redovno javljaju roditeljima, odnosno imaju li kakvih zamerki otvoreno im je kazao da su oni budućnost Srbije, na koju se mora ozbiljno računati.

Odnosno da Petnica ima sve preduslove da postane regionalni obrazovni centar uz obećanje da će se on ubrzo građevinski uobličiti i dopuniti sa savremenom opremom i naučnim pomagalima.

 Vigor Majić, direktor, menadžer i jedan od ključnih stratega ovog jedinstvenog vanškolskog, nezavisnog i neprofitnog obrazovnog centra zahvalio se što smo došli da ih posetimo, ali i odmah naglasio da Petnica uz svoj jubilej neće organizovati nikakvo slavlje. Njega nije bilo, veli, ni za 10 niti 20 godina rada tvrdeći da je mnogo primerenije, upravo sada, preispitati sopstvene moći i ograničenja.

 – Moramo biti svesni da se Petnica bori za svoje ciljeve u okruženju koje nije podsticajno, ne samo za nju kao nezavisnu instituciju, već pre svega po pitanju odnosa prema nauci i zdravom razumu. Naučna pismenost i naučna kultura nisu odlike stanovnika ovih prostora. Uostalom, s time se muče i veoma bogate i razvijene zemlje. Međutim, nama je teže jer su nam institucije malobrojne i slabe, tradicije skromne a navike naopake. Bez sposobnosti konstruktivnog mišljenja prete nam strahovite nesreće i beskonačna ponavljanja nevesele istorije – kaže Majić.

 Kada su u pitanju programski sadržaji i osnovna misija Petnice, njen direktor ne voli "krupne" reči i proizvoljne konstatacije. Slaže se sa tim da oni bruse talente, ali i da to nije najvažnije u radu sa natprosečnim mladim ljudima.

 – Uloga Petnice nije da stvara naučnike, već da delu nešto pametnijih i ambicioznijih mladih ljudi pomogne da nauče da dobro misle i razumno deluju. Da ih ohrabri da veruju da znanje nije izvor nevolje i da im pomogne da čuvaju radoznali duh, inventivnu maštu i dobru volju. Time možemo dati mali, ali ne i beznačajan doprinos pobedi razuma – ističe Majić uz napomenu da polaznicima pomažu mentori iz same stanice kao i mladi stručnjaci sa domaćih instituta i fakulteta. Čak, podsetio je, oko 70 odsto nekadašnjih polaznika upravo su sada stručni saradnici na programima u Petnici. On je odbacio priče kako ovaj obrazovni centar podstiče odliv mozgova ceneći da je u opštem interesu da naše stručnjake imamo u vodećim svetskim institutima i univerzitetima, jer je i to promocija Srbije.

--------------------------------------------------------------------------

Polaznici, programi i finansije

Za četvrt veka postojanja i rada, koji nije prekidan ni u vreme agresije NATO, u Istraživačkoj stanici Petnica kod Valjeva, realizovano je 2.400 raznovrsnih kurseva, seminara, radionica i kampova kroz koje je prošlo oko 45.000 učenika, studenata i nastavnika. Stanica sarađuje sa oko 500 škola ne samo iz Srbije, već i okolnih zemalja dok su njeni međunarodni kampovi poznati širom sveta.

 Kada je u pitanju materijalna podrška, u Petnici kažu da je ona za 25 godina rada bila najstabilnija od strane Ministarstva za nauku, ali i da su se bitno oslanjali na povremene sponzore i donatore kako iz zemlje tako i inostranstva. Kao svetao primer inostranih donatora navode Vladu Švajcarske, koja je od 2000. godine do danas pomogla Petnicu sa oko milion evra što je omogućilo organizovanje 900 kurseva, kampova i seminara sa 19.000 polaznika. Pri ovom jedinstvenom, vanškolskom inkubatoru za rad sa talentima, osnovan je Fond Petnica u koji se prilikom nedavne posete učlanio i predsednik Srbije.