Златан и Мирка доживели љубав

Горњи Милановац – Златан Тешић је, немајући бољи начин, желео да се домогне Немачке  – браком на папиру. Многи су "југовићи" тако већ деценијама стицали радне визе. Нађе се немачка држављанка која, за договорену суму, изрекне пред матичарем "да", и брак се на томе и оконча. У Златановом случају је све испало другачије.
– Одлучио сам да одем на рад у Немачку, али до папира је тешко, данас готово немогуће, доћи легалним путем. Поручим свом другу, који је тамо годинама, да ми нађе "младу", да се погоди са њом за које ће паре стати пред матичара, а после свако на своју страну. Ускоро ми се друг јавио: све је сређено, једна је пристала, треба само да дођем, да платим, да се венчамо и, после три године, да се поново видимо ради развода – описује нам Златан "уходани" поступак.

А та млада (више нису потребни наводници) била је Мирослава Грекори, Чехиња са немачким држављанством. Разведена госпођа са четири кћерке из неуспелог брака, све једна другој до увета.

– Познавала сам Златановог друга, пристала на фиктиван брак, јер знам како је тешко доћи до папира за посао у Немачкој. Хтела сам да помогнем једном младом Шумадинцу. Дакле, пристала сам на невиђено, поновна удаја никако не би дошла у обзир, искуство из првог брака је било превише горко – прича Мирослава на чудном, али разумљивом српском језику.

Мирославиној причи, на дан венчања у порти Цркве светог Николе, у приградском селу Брусница, претходила је Златанова куповина евра да би платио услуге непознате госпође, одлазак у Немачку и сусрет са "супругом на папиру" пред сам излазак пред матичара.

– Остао сам без даха. Мирослава је била најлепша жена од свих које сам до тада срео. У само неколико секунди већ сам био заљубљен. Почели смо свакодневно да излазимо, да се дружимо и – запросих је. Није ми сметало што је Мирка (краће, од милоште) са четири кћерке и што је, по годинама, на крају, а ја на почетку четврте деценије. Не каже наш народ џаба да је љубав јача од мечке – смеје се Златан.

И Мирка признаје да је, при првом сусрету, осетила да то неће остати само – на папиру. Учинила је и више од пристанка да се уда за њега – постала је православка и венчала се у нашој цркви. А рођена је и одрасла у исламској вери (отац муслиман). Венчали су се у брусничкој Старој чаршији, колевци династије Обреновића и данашњег Горњег Милановца.

Младенци су са много планова за заједничку будућност. Између осталог, планирају да, већ идуће године, у истој цркви, обаве и једно крштење, дакако свога новорођенчета.