Шест деценија КСТ-а

„Шездесет секунди – један минут, шездесет минута – један сат, шездесет година – један клуб!” У складу са овом паролом данашњи и некадашњи чланови Клуба студената технике (КСТ) прославили су 60 година постојања свог омиљеног места и дружења у њему. Скупили су се из Србије и са разних крајева света – Канаде, Нигерије, САД, Саудијске Арабије... да покажу да им године у клубу заиста значе.

– У време када су мушкарци служили војску, када нам је омиљени „парфем” био „брион”, кад су нам мајке куповале живе кокошке на пијаци, кад смо знали шта је мирис загорелог млека, КСТ је доживео своју прву револуцију и настанак дискотеке. Ми смо били генерација која је била безобразна и дрска. У прва три месеца нико није хтео да дође у клуб јер пуштамо плоче, а наплаћујемо као да свира оркестар. Ипак, код нас се, онако мушки, пуштала и безобразна Гејнзбургова „Je t’aime” која је чак и у Француској била забрањена – рекао је Михаило Михаиловић, чувени ди-џеј Мика с почетка 70-их прошлог века.

„Ка-ес-теовци” су сложно и тихо отпевали студентску химну и песму „Дај нам сунца” из мјузикла „Коса” – дајући до знања да је њихов клуб „студентска престоница”, али и место са бунтовним ставом.

– Наш клуб је данас, без претеривања, институција. Томе су допринеле све генерације које су га градиле. Будимо поносни на њега и на његову богату историју – нагласио је Славен Шекуљица, садашњи председник КСТ-а.

Прославу су увеличали и Бора Ђорђевић, вођа групе „Рибља чорба”, музички новинар Петар Јањатовић, Александар Петровић – Аца Селтик, фронтмен групе „Ortodox Celts”, чланови бенда „Атеист реп”...

После „уштогљеног” дела прославе у свечаној сали Грађевинског факултета, сви се спустили у просторије клуба, у популарну „Рупу”, да уз свирку бенда „Колпо гросо” наставе са евоцирањем успомена – али и да планирају будуће акције.