Предност јачању приватног сектора

Стратегија Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) за Србију у наредне четири године биће првенствено усмерена на приватни сектор. Желимо да се повећа, његова конкурентност побољша, као и да се ојача корпоративно управљање у приватним предузећима. Ради постизања ових циљева и финансијски сектор треба да се побољша и да се инфраструктурни недостаци у земљи премосте – каже у интервјуу за наш лист Матео Патроне, директор за Србију ове специфичне међународне финансијске институције чији је Одбор директора прошле седмице усвојио нову четворогодишњу стратегију за нашу земљу.

– Подржаћемо и локалне фирме, пре свега, мала и средња предузећа која представљају кичму српске привреде и они ће бити кључни за наше инвестиције. Настојаћемо и да подржимо стране инвестиције, нарочито у сектору агробизниса. Истовремено банка ће проширити програме дугорочног финансирања према пословним банкама и другим финансијским институцијама. Финансијски ћемо подржати Агенцију за осигурање депозита што је део заједничких напора ММФ-а, Светске банке и Међународне финансијске организације.

Које пројекте ћете подржати?

Вољни смо да инвестирамо у било који пројекат од милион до 200 милиона евра, осим оних у које не инвестирамо попут оружја, алкохола или коцкања, а у које можемо да привучемо и друге да инвестирају и који имају јак транзициони утицај.

Каква су Ваша предвиђања за Србију?

Очекујемо да ће опоравак у еврозони имати позитивне ефекте на укупно стање српске привреде од које се очекује раст од 1,3 одсто БДП. Ова пројекција се, међутим, може променити уколико извоз остане главни покретач раста и уколико унутрашња потрошња остане зауздана.

Како оцењујете нашу економску ситуацију?

Постоје озбиљни економски изазови као што је уситњеност приватног сектора, укључујући и банкарски. Неопходно је да се повећа учинак у ланцу вредности агробизниса, велика је евроизација, висока стопа незапослености, много је лоших зајмова, готово да не постоји тражња за кредитима. Све ово је удружено с фискалном консолидацијом која ће нужно имати краткорочни негативан утицај на раст. Верујемо да ће нова влада предузети неопходне мере у реформама. Са наше стране, спремни смо да подржимо власт и то не само финансирањем пројеката, већ и иницијативама. На пример, сарађујемо на тему финансирања у локалној валути или у агробизнису.

Како оцењујете ниво реформи?

Иако је Србија већ прошла кроз велике реформе требало би да се усредсредите на даље структурне реформе за подстицање развоја приватног сектора. Такође, инфраструктура и енергетика траже свеобухватне реформе као што је увођење тарифа коштања, а у многим секторима потребно је раздвојити услуге. Драго ми је што постоји намера да законске реформе, које се тичу рада, приватизације, стечаја и изградње, буду усвојене већ до јуна.

Да ли нека предузећа којима сте дали кредите имају, због кризе, проблема у отплати?

Већина наших пројекта била је прилично успешна. Ми преузимамо ризик и понекад завршимо с проблематичним трансакцијама. Али генерално, ниво лоших и кредита с проблемом у отплати знатно је нижи од просека финансијске индустрије у земљи.

Колико новца сте до сада уложили у Србију?

Од почетка пословања 2001. године уложили смо 3,5 милијарди евра у 176 пројеката. Тренутни портфолио нам је 2,5 милијарди евра уложених у 130 пројеката. Прошла 2013, година била је веома успешна, јер смо уложили више од 420 милиона евра у 24 пројекта у финансијском сектору, трговини, индустрији, агробизнису, инфраструктури од којих је само један са државним гаранцијама.