Руски економски поход на Исток

Од нашег извештача

Москва – Уколико ступи на снагу трећи пакет санкција којим Запад прети Русији – највише ће профитирати Кина. Званично, „азијски тигар” од самог почетка украјинске кризе мудро ћути, али кинески бизнисмени увелико трљају руке.

Недавна изјава Владимира Чижова, руског представника у Европској Унији, потврђује да се пројекти сарадње са Кином несметано обављају и, по свему судећи, интензивирају. Руски дипломата је истакао да се изградња гасовода „Снага Сибира” који креће из сибирског налазишта Чајандин, преко Хабаровска и Владивостока, нормално наставља. Занимљиво је да ће гасоводом тећи гас који представља нус-производ приликом производње нафте и који се још увек, спаљује, наносећи велику и економску и еколошку штету. Према плану „Росњефта”, експлоатација овог гасовода, који има пропусну моћ од 60 милијарди кубних метара, почеће 2016. године, а у Кину ће ићи 38 милијарди годишње. Очекује се да већ парафирани уговор са Кином буде потписан у мају, када ће у Пекинг отпутовати руски председник Владимир Путин, на челу бројне делегације бизнисмена. Тада ће бити потписан још низ уговора, међу којима и уговор о испоруци три милиона тона течног гаса годишње из пројекта „Јамал СПГ” Кинеској националној нафтној корпорацији која има 20 посто акција у наведеном пројекту. Фабрика за претварање у течни гас, коју заједничким средствима граде Русија и Кина, имаће капацитет од 16,5 милиона тона годишње.

Преговори о руском извозу гаса трајали су неколико година пре свега зато што се партнери нису могли договорити о цени гаса. Руски министар енергетике Александар Новак изјавио је ових дана да је формула цене договорена, а руски медији пишу да ће Кина куповати гас по европским ценама.

Кина је прошле године повећала увоз руске нафте на 10 милиона тона годишње – што износи 100 милиона тона за десет година на колико је потписан уговор, а Путинова посета, донеће сасвим сигурно и нове уговоре.

У свом интервјуу „Обсерверу”, Чижов помиње и изградњу дубоководне луке на Криму „у оквиру новог транспортног пута из Азије у Европу” или „економског појаса великог пута свиле”, коју ће заједно градити Русија и Кина. Реч је о плановима које је још прошле године са Кином правио украјински председник Виктор Јанукович и према којима је било предвиђено да Кина инвестира средства у изградњу луке са подводном акваторијом од 25 метара. Тада су меморандум о сарадњи потписали Компаније „Кијевхидроинвест” (Украјина) и БИЦИМ (Кина).

С обзиром на измењену ситуацију у Украјини, пројекат „обнове пута свиле”, уместо Украјине, са Кином ће реализовати Русија.

Окретање Русије Истоку може се видети и из планова за оснивање зоне слободне трговине са Вијетнамом, о чему је ових дана разговарано у Москви. Предвиђа се појачана сарадња две земље која у овом тренутку није превелика – Русија Вијетнаму, углавном, продаје оружје, а Вијетнам Русији – одећу. Нова слободна економска зона ће почети да функционише до краја године.

У Европској унији су, очигледно, свесни да санкцијама гурају Русију „у загрљај” Кини , о чему сведочи и чињеница коју наводи Чижов, да је Брисел „у затвореним ковертама” обавестио земље чланице ЕУ о могућим последицама санкција РФ, уколико се појача сарадња Русије са Кином. ЕУ и САД све чешће називају најбољим стручњацима за акупунктуру – због тога што су, у намери да уведу санкције Русији, у стању само да ту и тамо повремено боцну. И ма колико изјаве западних званичника звучале све оштрије и оштрије, у пракси то изгледа сасвим другачије – сарадња се не прекида, а у неким областима се и интензивира. Тако су ових дана у свет кренули танкери са новог налазишта нафте Приразломно. Нову сорту нафте – читаву количину, купила је једна од највећих европских компанија, чије се име из разумљивих разлога не наводи (медији пишу да је немачка). Резерве налазишта које се по садашњој технологији могу извући, износе 71,96 милиона тона, а предвиђено је производња шест милиона тона годишње.
Још један (од многих) пример „непослушности” европских компанија је управо потписани уговор између концерна „Бе-Ем-Ве” и руске компаније „Автотор” о изградњи фабрике за производњу аутомобила у Калињинграду. Две компаније ће инвестирати по 50 одсто средстава у изградњу, а укупна цена пројекта је милијарду и по евра. Први аутомобил ће кренути са траке 2016. године