Хит из Њујорка у Београду

Мелиса Потер, уметница из Њујорка, недавно је у Америчком кутку у Београду одржала предавање о вештини "papermaking", односно ручном прављењу папира на уметнички начин. Мелиса Потер од 1998. године редовно долази у Србију, сарађивала је са Етнографским музејом, студентима Факултета ликовних уметности у Београду преносила је знања из ове вештине за коју каже да је амерички хит, мада недовољно позната и популарисана у Европи.
Осим тога, Мелиса Потер је и у САД и у Србији ангажована као консултанткиња, и управо се вратила из Власотинца где је радила на пројекту помоћи локалној заједници у обнови и развоју традиционалне уметности.

Њена велика жеља је била да на Факултету ликовних уметности направи атеље за ручно прављење папира. Због тога је 2006. конкурисала за Фулбрајтову стипендију, добила ју је и поново се обрела на Балкану.

– У Србији радим као наставник, истраживач, "papermaking" уметница и консултанткиња. Отварање атељеа на ФЛУ било је остварење мог сна. Углавном сам сарађивала са постдипломцима. Велико је интересовање за оно чиме се ја бавим, јер је ручно израђен папир еколошки, не штети планети и доприноси оживљавању локалних економија. Индустријски папир "гута" дрвеће, краткотрајан је и не оставља простора за уметничку слободу – објашњава за "Политику" Мелиса Потер зашто је баш ова вештина њена омиљена уметност.

Као и други мајстори овог "заната", тридесет шестогодишња Њујорчанка скупља различито биље, најчешће памук, лан и дуд, кува их и на тај начин добија смесу од које се прави папир. Док ствара, има слободу да изабере дужину, боју и дебљину папира и у зависности од своје замисли, припрема дужа или краћа биљна влакна. За Мелису, "handmade" папир сам по себи је уметничко дело, али најчешће је беле боје и служи као основа за цртање и сликање.

– Ликовни уметници користе наш папир као своје платно. За разлику од њих који наносе боје на готово платно, ја у самом процесу стварања могу да исцртам цвеће, биљке, разне мотиве, наравно и оне апстрактне. У ствари, са скуваним биљкама се може све, правим боје и фигуре, све док не дођу под пресу. Када се једном осуши, процес прављења папира потпуно је завршен и више нема улепшавања – додаје уметница.

Тржиште ових уметнина веома је развијено, сведочи Мелиса Потер. Има посла, али не живи само од овога. Ауторка има среће да живи у Њујорку у коме се увек нешто дешава, на сваком ћошку је нека галерија, а уметници долазе из свих стваралачких миљеа – од тврдокорних реалиста до припадника поткултура. Обавијена таквом енергијом, Мелиса стално проналази инспирацију за рад. У свом родном граду је основала феминистичку групу "Art 364B" коју чини седам уметница. Будући да као арт консултант најбоље организује изложбе и процењује прави тренутак за излагање, Мелиса је главни менаџер групе. Иако је у Београду пронашла бројне пријатеље и сараднике, радује се скорашњем повратку у Њујорк. Тамо је чека дневни консултантски посао, поподневни рад у атељеу, шетња са мужем филипинског порекла и пријатељима са свих меридијана.

Одлазећи из Србије, Мелиса каже да су сви овдашњи уметници, студенти, заљубљеници у путовања, сви уосталом потпуно у праву што би јако волели да могу да крену са њом.