Београђанин – шеф у европској централи „Гугла”

Пре петнаестак година, наоружан теоријским знањем из области дигиталног маркетинга, углавном читајући на интернету шта се у то време радило у Америци која је била знатно испред Европе, Лазар Џамић се преселио из Београда у Лондон. Тамо је брзо добио прилику да знање примени у пракси као један од првих дигиталних стратега у Великој Британији. После вишегодишњег рада у агенцијама и много важних клијената у портфолију, почетком године добио је позив који се не одбија – да пређе у „Гугл”. Средином маја почеће да ради као шеф за планирање бренда у европској централи америчке компаније, у новој модерној згради на Ковент гардену. Признаје да ће ово бити изазов.

– Њима треба неко ко говори језик маркетинга. „Гугл” има више од 100 производа, тачније платформи, у свом систему, и свака од њих може да се користи за различите ствари. Он хоће да омогући и агенцијама и клијентима да боље ураде то што желе кроз његов еко-систем, не само кроз претраживање. „Јутјуб” је у суштини платформа за брендирање, само што клијенти још не размишљају на тај начин и треба им неко ко ће да им помогне – рекао нам је приликом недавне посете Београду.

До краја фебруара овај консултант и публициста у области маркетинга радио је као шеф планирања у великој агенцији „Киткет нор диџитас”. Клијенти су му били „Геп”, „Гленфидик”, „Вејтроуз”, а има и вишегодишње искуство у промовисању туризма у Велсу.

Као стручњаку за дигитални маркетинг посао му је био да са традиционалним, веб-дизајнерима и комплетним креативним тимовима осмисли добро повезану стратегију. Како то изгледа у пракси, објаснио нам је на примеру познатог ланца супермаркета.

– „Вејтроуз” је имао огласе базиране на информацији. Рецимо, приказивали су фармера од ког набављају печурке. У дигиталној ери то није довољно, јер прича може да се надогради рецептима за те печурке и такмичењем на „Фејсбуку” ко ће да направи најбоље јело. Затим, на „Јутјубу”, где много људи свакодневно тражи рецепте, спаковали смо сав видео-садржај у један брендирани канал, али на начин релевантан потрошачима: једну листу за оне који кувају само викендом, другу за самце и слично – објаснио је Џамић.

Нова кампања за „јагуар” коју је радио његов пријатељ такође је добар пример како се традиционалним огласима додаје нови креативни слој. Реклама је базирана на имиџу британских негативаца у америчким филмовима. Спот је сјајно примљен и имао је много прегледа, али то није крај. На микросајту кампање гледаоцу се пружа прилика да се стави у улогу криминалца тако што ће обити сеф.

Јача креативна решења са снажном емотивном поруком издвајају се као један од трендова у свету оглашавања. Друга прича је аутоматска куповина огласа. Помоћу алгоритмова оглашивач „гађа” циљну групу више пута тако што прати њено понашање на интернету и испитује на коју креативну поруку ће да реагује. То је тренуто тренд у свету дигиталног оглашавања, јер је према разним студијама ефикасније четири до чак 12 пута од традиционалног циљања потрошача.

Џамић сматра да није фер поредити српско тржиште маркетинга са британским, пошто је Лондон „аномалија у светским размерама”, али каже да је добро што је овде много професионалних елемената из струке заживело као део праксе. Наглашава међутим да дигитални простор треба третирати као много више од канала оглашавања, јер постоји огроман потенцијал за трансформацију пословања.

– Постоји огромна шанса за брендове да део својих услуга пренесу онлајн како би ослободили своје ресурсе, на пример да људи више не морају да зивкају и чекају у редовима да би нешто завршили. Не мислим само на брендове него и на државу. Много тога може да се обави онлајн. Технологија је ту да нам живот учини лакшим, а пословање једноставнијим и ефикаснијим – поручује српски маг маркетинга.

--------------------------------------------------------------------------------

Потрошач једним кликом може да иде код конкуренције

Шта добијају потрошачи и да ли треба да брину за своју приватност?

– Потрошачима је читав свет доступан једним кликом. Могу да сазнају све: о квалитету производа, конкуренцији, попустима, и то где год да су, у возу или у аутобусу. Што се тиче приватности, сви се трудимо да се о нама зна само оно што желимо и што сматрамо да је одговарајућа замена за вредност коју добијамо заузврат. Питање је шта се ради са свим тим подацима. Моје искуство је да су квалитетни брендови прилично одговорни јер они могу највише да изгубе. Потрошачи су само један клик удаљени од њихове конкуренције. Шта раде владе неких земаља јесте друго, много озбиљније питање, и ту је потреба за транспарентношћу много већа и ургентнија.