Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тресу се куће на Руднику

Рудник – Око двеста житеља у 50 домова око каменолома "Ћерамиде" на планини Рудник дигло је голему "фрку" кад је шабачка фирма "Зоркакамен – Алас" отпочела пробну експлоатацију грађевинског камена дацита. Експлозив је тресао тле, мотори рударских машина и камиона стварали буку, а камена прашина тровала планински ваздух. Уследила је петиција Министарству за екологију, израда студијске процене утицаја каменолома на животну средину и сучељавање свих актера у случају "Ћерамида".

Да подсетимо, све је почело пре неку годину, када је грађевинска фирма "Алас интернационал" из Гмугдена (Аустрија) купила рудничку "Острвицу" и припојила је свом шабачком предузећу. Нови власници су "бацили око" на поменути каменолом у којем постоје резерве од шест милиона тона дацита (сигурна десетогодишња експлоатација). Одмах су се дали у градњу пута од "Ћерамида" до Ибарске магистрале (око два километра). Томе се супротставио песник-еколог Божидар Мандић крај чије је еко-оазе Породица бистрих потока траса прошла. Подржан од медија и угледних уметника (Љубивоје Ршумовић, Јован Ћирилов, међу многима), Мандић је, на разне начине, покушао да спречи градњу пута, па је чак, са пријатељима, симболично, на пет минута, заустављао саобраћај на магистрали подно Рудника. Наравно, еколози су изгубили битку.

За то време су мештани, власници парцела кроз које је пролазила траса пута, задовољно "трљали руке" добро наплативши своје аре дате за пут и каменолом. Кад је "мечка заиграла пред њиховим кућама", жестоко су се побунили.

– Признајем да сам један од оних који су земљиште продали аустријској компанији, али због тога она нема право да нас убија. Од када су почела минирања у каменолому, не користим воду за пиће из властитог водовода, довозим је из варошице Рудник – жали се Горан Минић.

Његов комшија Драгутин Петровић истиче да "нећемо дозволити да Аустријанци трују прашином нашу децу". Радован Мирковић тврди да су "потреси тла равни земљотресу, што узнемирава и људе и животиње".

Поменута студија групе стручњака Министарства за екологију јесте наложила шта све треба урадити пре почетка редовне експлоатације камена, али није задовољила Рудничане.

– То је чиста теорија у којој је гумицом избрисано двеста душа, а исказана брига само за Породицу бистрих потока. Тражимо да министар и власник каменолома дођу и увере се да и ми постојимо у кућама од којих је најближа на 60 метара од каменолома. Проблем минирања и буке мора се сагледати на лицу места. Потреси ће нам одвући воду из бунара и каптажа, не желимо да је довозимо цистернама са стране и да се са фирмом из Гмугдена годинама судимо – каже Милан Никић.

У име Министарства, шеф одељења за процене утицаја пројеката на животну средину Зоран Вељковић гарантовао је да "каменолом неће добити дозволу за редовну производњу дацита док се не постигне прописана заштита људи и средине око погона". Директор шабачке фирме Александар Стојић уверавао је Рудничане да ће се отклонити сви негативни утицаји који су уочени током пробног рада и на које су указали домаћини у засеоку Ћерамиде.

– Минирање ћемо наставити тек после мерења његовог утицаја на околне објекте. Ако се покаже да изворишта пресушују или им се погоршава квалитет воде због наше активности, проблем ћемо решити из других извора или смањењем производње. Спремни смо да ангажујемо и угледне светске куће, као што је Руски геолошки институт, да би се мештани осећали мање нелагодно. Молимо само да нам дају времена да све поставимо како ваља и да несметано радимо, јер смо у земљиште и читав пројекат уложили огроман капитал – тражи директор Стојић.

Време већ тече, каменолом мирује, а колико ће то што треба да се поправи у заштити животне средине учинити спокојним становнике Ћерамида, видеће се у наредним месецима.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.