Петак, 24.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Изложба о невидљивом насиљу

Изложба о невидљивом насиљу
„Пегазов плес” (кореографија за анти-демонстрантска возила), Фернандо Санчез Кастиљо, 2010.

У оквиру заједничког пројекта Музеја савремене уметности из Београда и Баскијског музеја – центра за савремену уметност „Артиум” из Виторије у петак, 9. маја, у 19 сати, у три изложбена простора у Београду, истовремено се отвара велика међународна изложба под називом „Невидљиво насиље”.

Салон Музеја савремене уметности у Београду (МСУБ), Кућа легата и Институт Сервантес до краја јуна угостиће 24 уметника из бројних европских земаља, међу њима и Србије, чија је главна преокупација насиље које није увек на прву лопту уочљиво, које је баш због тога што је прикривено веома опасно, а глобално је присутно у свакодневним, домаћим ситуацијама. Речју, насиље које смо сви некада доживели – административно, бирократско, визуелно (у рекламама и медијима), родно, као и суптилне форме анимозитета у различитим заједницама.

Тим кустоса чине Зоран Ерић, Бланка де ла Торе и Шејмус Кили, а радови уметника, према њиховим речима, сучељавају тему кроз различите медије (фотографија, видео-рад, инсталација) и приступе, не упадајући у замку дуалистичких тумачења „ми и они” између две етничке заједнице у конфликту.

– Овај пројекат настоји да се одупре усредсређивању на питања рата, геноцида или екстремног насиља, који су нам се овде дешавали у протеклих двадесет година, мада ове теме одјекују у позадини пројекта. Насиље чије се манифестације преиспитују је оно које се може назвати друштвеним или културним насиљем – објашњава Зоран Ерић, додајући причу о својеврсном административном насиљу које је овај тројац доживео припремајући поставку. – Иронично, али истинито.

И ми сами претрпели смо насиље током рада на пројекту. Наиме, првобитно је замишљено да сарадња укључује партнере из три земље – Србије, Шпаније и Ирске. Међутим, наш колега Шејмус Кили, који је био запослен у „ Модел” центру за савремену уметност из Слига изненада је добио отказ, иако је комплетна ирска културна јавност тада стала уз њега.

Управни одбор састављен од бизнисмена и политичара није желео да промени своју одлуку. Мада нам је првобитно одобрено 160.000 евра из фондова Европске уније, оног тренутка кад смо их обавестили да се центар из Ирске повлачи из организације, одлука о додели средстава је промењена. Није нам успело да ту одлуку преиначимо иако само им објаснили да Шејмус Кили остаје да ради на пројекту као независни кустос.

Једноставно, закони бирократије били су неумољиви – кажу Ерић и Бланка де ла Торе. Комплетан програм пројекта укључује конференцију (10. мај, Дом омладине) која ће се бавити ретрадиционализацијом, бирократизацијом и експлоатацијом, као подврстама невидљивог насиља унутар европског контекста као и филмски програм (СКЦ). Поред изложбе у Београду биће организована изложба и у Виторији, која ће трајати од 12. септембра 2014. до 11. јануара 2015.

М. Димитријевић

-----------------------------------------------------------

Киоск као метафора града

Током трајања конференције за медије у изложбеном простору Сервантеса постављао се рад једног од уметника – Франческа Руиза. Његов киоск за продају штампе у вези је са Корзиком. – Конструисао сам киоске који су се бавили Каиром, Филаделфијом, Барселоном... Киоск је, заправо, метафора града, његових становника, друштва које чини тај град и земљу. Позив за изложбу затекао ме је на Корзици и решио сам да се симболички осврнем на историју тог острва, оптерећеног проблемима, сукобима и разним видовима насиља.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.