Посланичка питања о ратним злочинима

Влада Србије недавно је проследила републичком парламенту одговоре на више посланичких питања у вези са судским процесима који се односе на ратне злочине. За ове теме су, чини се, највише заинтересовани посланици Српске радикалне странке.

Радикала Јадранка Вуковића интересовало је "да ли је и када ће бити покренут поступак за разрешење тужиоца за ратне злочине, господина Владимира Вукчевића"? У одговору владе на ово питање наведено је само да Народна скупштина Србије бира тужиоца за ратне злочине, па је самим тим надлежна и за његово разрешење.

Вуковић је питао и шта је Владимир Вукчевић урадио "по предметима убистава војника ЈНА у Сарајеву и у Тузли?" У опширном владином одговору, наведено је све што је до сада урађено, а, како пише, у току истраге убиства војника у Тузли "прикупљени су бројни докази, посебно они који се односе на број погинулих припадника ЈНА, и, до сада је саслушано 50 сведока, од чега највећи број нема пребивалиште на територији Србије". Влада наводи и да је 11. маја ове године на аеродрому у Београду ухапшен један од окривљених Илија Јуришић из Тузле, коме се ставља на терет да је наредио отварање паљбе на колону возила припадника ЈНА. Влада пише и да се "на основу овлашћења из Споразума између Тужилаштва за ратне злочине у Београду Тужилаштва БиХ предузимају активности да се у покренутој истрази у Београду прикупе и остали докази, те да и Тужилаштво БиХ покрене кривични поступак против других лица за које постоји основана сумња да су починили предметно кривично дело, а нису доступни органима Србије". Овај поступак је, тврди влада, у току.

Што се тиче убиства војника у Сарајеву, такође, је опширно наведено све што је урађено до сада, те и то да је "након окончања истражног поступка војни тужилац из Београда дао предлог за прекид истраге, зато што су сви окривљени страни држављани и нису доступни нашим органима". Истрага је прекинута 30. јуна 2004. године, а овај предмет је достављен тужилаштву за ратне злочине. У одговору се наводи да су у другој половини прошле и у првој половини ове године размењене информације између тужилаштва за ратне злочине у Београду и Тужилаштва БиХ, "при чему је тужилаштво за ратне злочине у Београду пружило правну помоћ ономе у БиХ у покретању кривичног поступка против одређених лица, држављана БиХ, за које постоји основа сумња да су наредили и учествовали у нападу на припаднике ЈНА у Сарајеву". Влада пише да је "поступак у БиХ у фази претходне истраге".

Милорад Буха (СРС) питао је владу "на основу чега је надлежни орган предузео спровођење истражних радњи над 12 цивила који су, наводно, починили злочин у месту Ловас код Вуковара у току 1991. године и шта је наша држава учинила да прикупи документацију о стравичним злочинима над Србима у Хрватској?".

У владином одговору се наводи да је "тужилаштво за ратне злочине у фази преткривичног поступка скоро две године прикупљало информације и доказе, а прикупљени су путем правне помоћи од хрватских власти, Хашког трибунала и других, а на основу тога је донето решење о спровођењу истраге против 12 лица осумњичених да су починили ратни злочин над цивилним становништвом у месту Ловас код Вуковара у октобру и новембру 1991. године". Што се тиче злочина над Србима у Хрватској, влада наводи да тужилаштво за ратне злочине у садашњој фази прибавља информације и доказни материјал за поједине случајеве, као што су убиство трочлане породице у Карловцу, убиство цивила на локацији Мали Алан на Велебиту, гранатирање са хрватске територије циљева у Шиду... Влада наводи и да ће прикупљени материјал бити, такође, уступљен надлежним органима у Хрватској ради процесуирања.

Никола Жутић (СРС) питао је "шта ће влада урадити поводом скандалозне пресуде, коју је Хашки трибунал изрекао Милану Мартићу и да ли ће предузети контрамере". Влада је одговорила да је то једна од најтежих изречених пресуда, али да је она првостепена. Такође, у одговору се каже да је влада, преко надлежних органа, излазила у сусрет захтевима Мартићеве одбране у "погледу прикупљања документације потребне за припрему одбране, али и у пружању материјалне помоћи Мартићу и члановима његове породице". Влада ће, наводи се у одговору, "наведене врсте помоћи пружати одбрани оптуженог и у евентуалном жалбеном поступку пред Хашким трибуналом".