Дуже од 24 сата без хране и воде

Марија Митровић (30) једна је од многих који су преживели праву агонију у Обреновцу. Са двоје мале деце и још три мајке са малишанима једине су јуче пре подне пребачене чамцем из полупотопљене зграде на сигурно. Упозорења на опасност од воде и позив за евакуацију до Марије и њене породице, али ни до више од сто станара седмоспратнице у центру града, тврди, нису стигла, а када су се у четвртак рано ујутру пробудили вода је била свуда око њих.

– Ми живимо на четвртом спрату и када смо се у петак ујутру пробудили вода је већ била висока око метра па нисмо могли нигде. Било је страшно, супруг, ја и двоје наше мале деце нисмо имали ни храну ни воду више од 24 сата, а исту судбину делили су и остали станари зграде. Последњу чашу млека покушала сам прекјуче поподне да угрејем на свећи да бих дала детету, али било је прокисло. Вода је надирала, стигла је до првог спрата. Покушавали смо да дозовемо спасиоце, чамци су повремено пловили нашом улицом, а људи у њима довикивали су да ће доћи по нас. Али нису долазили. У току ноћи чули смо их поново како дозивају трудницу из околних зграда. Претпостављам да се она касније породила у Ватрогасном дому. Те ноћи до наше зграде дошли су спасиоци да би евакуисали једно дете, а за нас није било места. Понудили су нам да нас пребаце до ватрогасног дома, али смо одбили јер то је једноспратница, чинило нам се мање безбедном од наше зграде – објашњава за „Политику” Марија Митровић.

Спасилачке екипе стигле су јуче ујутру око девет часова до зграде у Улици Вука Караџића 73.

– До чамца нисмо могли ходником јер је поплављен, већ нас је председник скупштине станара, човек од 70 година, носио на леђима једну по једну до мердевина на прозору где су нас прихватали спасиоци – прича Марија.

И сви остали станари кренули су ка спасиоцима истим путем, али су одбијени: места је било само за жене са децом.

– Разумем да су деца најважнија, али тамо је остало више од сто људи без воде, хране. Мора им се помоћи – истиче наша саговорница.

Када су коначно стигли спасиоци све је функционисало брзо и ефикасно: жене и деца пребачени су чамцем до „обале”, а затим су кроз блато, уз помоћ полицајаца и војника стигле до Колубарског моста где су укрцане у војне камионе. Пребачене су до безбедног места одакле су пут до Барича наставиле аутобусом, а затим су стигле и до Београда.

Д. Ивановић