Паунов реп на грчком шлему

Танјуг специјално за "Политику"
Вашингтон, августа - Овогодишња сезона археолошких ископавања још није завршена, али већ сада се може наслутити да је била веома "плодна" иако - изузев Хадријанове статуе и ертрурске гробнице ових дана - није донела епохална открића. Летњи месеци су најпогодније време за рад на терену на северној Земљиној полулопти, али то не значи да на јужној престају све активности на локалитетима и зато су у преглед најважнијих, најновијих открића који је објавио двомесечник Америчког археолошког друштва "Аркеолоџи" ушле вести из целога света.
Из Мексика и Перуа који су непресушни извори за откривање трагова претколумбовских цивилизација стижу непрестано вести о новим открићима и тешко је издвојити оне које завређују посебну пажњу. Трагови културе Олмека, најстарије за коју се сада зна на тлу Мексика, сретали су се само дуж обале Голфског залива а сада су, први пут, нађене две олмечке камене скулптуре свештеника дубоко у копну, близу Мексико Ситија. Нађене су на локалитету старом 2500 година и одредиле су нове границе распростирања културе Олмека која је још увек веома мистериозна.

Такође у Мексику, у близини Туле, најважнијег града културе Толтека, нађене су кости 24 детета, стара од пет до 15 година, којима су вратови били пресечени. То је први доказ да су Толтеци, пре 1000 година, практиковали жртвовање деце да умилостиве бога кише Тлалока, и што за неколико стотина година претходи доласку Ацтека за које се зна да су имали овај вид људске жртве.

На обали Перуа откривен је низ од 13 правоугаоних усправних камених плоча које су поставили припадници непознате цивилизације пре 2300 година. Археолози су уверени да су наишли на најстарију опсерваторију на западној хемисфери, јер монолити следе Сунчеву путању и док први означава летњи солстициј, последњи региструје зимски.

Најмоћнија цивилизација Инка није иза себе оставила писане документе, али археолози индиректним методима откривају значајне податке о њој на основу испитивања остатака животињског измета у неким дубљим слојевима земље. Присуство веће количине измета лама значи већи број становника и боље имовинско стање; тако се јасно види да је највише лама било око 1400. године када је царство Инка било на врхунцу а драстично опада након доласка конкистадора који су извршили геноцид над домороцима. Они који су преживели, тотално су осиромашили.

За археологе у Африци од изузетног је значаја откриће најстарије керамике на том континенту чија је старост "измерена" на више од 11000 година. Крхотине керамике су нађене у Малију, у пустињском региону који је у давна времена био прекривен пашњацима и био погодан за живот.

Пре неколико година један пастир у Непалу је случајно открио пећину у којој се налазе зидне слике а тек овога пролећа до пећине су стигли стручњаци који су утврдили да се ради о читавој мрежи пећина са зидовима прекривеним сликама веома живих боја, из Будиног живота, које су настале у 12. веку.

У Израелу, који је цело једно велико археолошко налазиште, на морској обали пронађен је шлем грчке израде, изузетне лепоте, из шестог-петог века пре нове ере. Претпоставља се да је припадао грчком ратнику који је учествовао у некој поморској бици против Персијанаца.

Шлем је најбоље очувани примерак који је до сада нађен, и на њему је угравирана читава менажерија. На чеоном делу је паунов реп, око отвора за очи су змије а на образима лавови.

У израелским приобалним водама пронађена је олупина брода из осмог века, дугог десетак метара, који је служио као покретна трговина за продају уловљене рибе, конопаца и разних врста намирница. Из тог периода, када је на Блиском истоку почео успон ислама, није до сада откривен ниједан брод.

У Великој Британији је приликом ископавања једне могиле датиране из 1900 - 1700. године пре нове ере нађен ромб од црног камена са мистериозном линеарном шаром, идентичном оној која је урезана у златни амулет нађен код неолитског светилишта Стоунхенџ. Археолози још траже одговор каква веза постоји између та два објекта.

Француски научници су испитали остатке костију за које се веровало да су сакупљене након спаљивања Јованке Орлеанке, и утврдили да су много старији него легендарна мученица из 15. века. Наиме, кости које се чувају као светиње у музеју надбискупске дијецезе у Туру узете су са неке египатске мумије из шестог века пре нове ере. У средњем веку су делови египатских мумија коришћени као састојци за припремање лекова.

У скромној изби из периода неолита (млађег каменог доба) на северу Грчке, која је спаљена у петом миленијуму пре нове ере, археолози су нашли семе и кожу грожђа што је најстарији доказ о његовом цеђењу и евентуалном припремању вина. То би значило да се вино прво припремало од дивљег грожђа, пре него што је ово воће почело да се гаји.

Свако ново градилиште у Атини доноси нова археолошка открића и сада је у северном делу града нађено десетак редова камених седишта, што указује да је нађено позориште. На основу писаних докумената претпоставља се да се ради о театру Ахарнес изграђеном пре 2500 година, у којем су први пут извођене трагедије Софокла и Еурипида.

Вера Кондев