Дивља депонија на дивљем плацу

Суботица – Дивља депонија у насељу Кер, удаљена свега 500 метара ваздушном линијом од центра града, месецима је тема у локалној самоуправи, а још се не назире ни ко треба да покупи нагомилано смеће са ове локације, нити ко ће да рашчисти нагомилане правне несугласице. Руководство месне заједнице Кер ишло је од омбудсмана до јавних комуналних служби – не би ли пронашло одговор на питање: ко ће да очисти смеће са дивље депоније испод њихових прозора, али и да спречи даље доношење отпада. Председник МЗ Милан Матић је упозоравао да је ово место прави извор заразе јер се овде редовно одлажу и угинуле животиње.

Уместо решења, Керчани су отворили низ нових, пре свега, правних проблема. Јер, када је прича о депонији избила у јавност, испоставило се да осим стрвина на том плацу може да се нађе и "златна кока". Јер дивља депонија настала је на грађевинском земљишту које је близу центра града, а при том се ради о плацу потпуно нејасног правног статуса.

Тако се, у исто време, огласила и секретар Удружења избеглих и прогнаних лица Верица Гргуревић, која сматра да је Дирекција за изградњу града угрозила оно што је, како она тумачи, имовина Удружења. Да имовина припада њима, она документује сагласношћу Савезног секретаријата за рад, здравствено и социјално старање из јануара 2003, којим се Удружењу даје дозвола да доврши објекте које је започела Дирекција за грађевинско земљиште. Такође се и Грађевинска дирекција Србије слаже да Удружење буде суинвеститор на објектима чија је градња започела током обнове земље. А дивља депонија у Керу никла је баш на једном таквом плацу.

На реченом месту су, 2000. године, у јеку предизборне кампање, постављени темељи за зграду у којој је станове требало да добију млади стручњаци и брачни парови са малом децом, док је неколико станова било намењено и припадницима МУП-а и Војске. Чим је први камен спуштен у темеље, било је јасно да је укопан на погрешном месту, јер је требало да буде на парцели од педесетак ари која је у власништву полиције, а камен је стављен на плацу од преко осам хектара, који је био имовина грађевинског предузећа "Интеграл инжињеринг". У међувремену, грађевинска фирма је отишла у стечај, а стицајем нејасних околности, баш ова парцела није ушла у стечајну масу. Накнадно је пренета и у државно власништво.

Ту није крај власничким "путешествијама" овог плаца који је, изгледа, "дивљи" баш као и депонија на њему. Дакле, иако је Трговински суд пресудио да је држава, у виду Фонда за развој, власник плаца, на интересовање суботичког омбудсмана, извршни директор овог фонда Милан Ђорђевић је признао да је неки референт затурио пресуду, па промене у власништву нису унете у земљишне књиге.

Дирекција за развој града годину дана је покушавала да се са суботичким грађевинским фирмама договори да овде одлажу шут, како би се затрпала депонија, али то углавном нико није поштовао. Верица Гргуревић, секретар Удружења избеглих и прогнаних, у разговору за "Политику" тврди да су на тај начин угрозили већ ископане темеље и узурпирали посед који припада Удружењу. Због тога је прво у Окружно, а потом и у Специјално тужилаштво, послала обавештење о догађајима на дивљој депонији.