Отказ "Пресу" због техничких разлога

Након саопштења редакције листа "Прес" да је Штампарија "АПМ принт" из Београда отказала штампање листа јер је угрожена тржишна позиција листа "Блиц", Наташа Вучковић-Лесендрић, директорка штампарије "АПМ принт" тврди за "Политику" да су разлози за раскид уговора са "Пресом" искључиво – техничке природе.

– Имамо две штампарске машине и дошли смо до својих техничких лимита и до тога да угрозимо производњу и основних издања. Више нисмо могли да испоштујемо рокове које траже издавачи. Да не бисмо довели у питање излажење новина које се код нас штампају, били смо принуђени да откажемо уговор о штампању "Преса" са отказним роком од месец дана – објашњава Вучковић-Лесендрић.

Зашто је штампарија уопште склапала уговор ако је била свесна својих ограничених техничких могућности?

– Када смо пре годину и нешто дана склапали уговор, тај лист имао је тираж од 90 хиљада а сада је тираж удвостручен. Када смо схватили да не можемо да испоштујемо њихове наруџбине били смо принуђени да уговор раскинемо и то смо урадили благовремено. Рекли смо им да максимално можемо да штампамо 120 хиљада примерака, али то је протумачено као лимитирање тиража – каже директорка.

Да нису тако поступили, штампарија би, по њеним речима, дошла у ситуацију да касни са "испоруком ’Блица’ као основног издања, јер ова штампарија већински припада ’Блицу’".

Ова штампарска опрема у нашу земљу својевремено је стигла као донација слободним српским медијима, а по тврдњама "пресоваца"сада се користи за гушење конкуренције. Међутим, рекло би се да се од 2003. године када је "АПМ принт" почео да ради, много тога променило и у власничком саставу.

По објашњењу Наташе Вучковић-Лесендрић, "Блиц" је својевремено био мањински власник, али како донатори нису имали довољно пара у том моменту да заврше цео пројекат, Компанија "Блиц" дала је средства за изградњу штампарије и плац на Новом Београду и на тај начин обезбедила 25,1 одсто власништва.

– Већински власник са 74,9 одсто је фирма "АПМ Транспрес" која се бави дистрибуцијом и припада чланицама Асоцијације приватних медија коју чини 11 правних лица. Дакле ту нема физичких лица. Реч је о медијским кућама које су очигледно свој удео у дистрибуцијској фирми која је власник штампарије – продале "Блицу". Ако су те медијске куће нашле пословни интерес унутар те фирме да свој удео продају, не видим у чему је проблем – објашњава директорка штампарије.

Она наводи да су изворни власници "АПМ Транс преса" агенције Бета и Фонет, листови "Блиц", "Данас", НИН, "Време", "Недељни телеграф", "Економист", "Чалади кор", "Сведок" и "Република" а неки су очито продали свој удео у тој фирми. Директорка напомиње да је лично од почетка била укључена у пројекат набавке штампарије и да је у томе учествовала и наша влада помажући да се опрема увезе. У низу неистина и погрешних интерпретација у овом случају наводи и тврдњу о искључивој заслузи Славка Ћурувије, убијеног власника "Дневног телеграфа" за набавку штампарије баш као и улогу Конгреса САД који се у овој причи помиње.

– Америчка влада уопште није била донатор у овом пројекту. Тај пројекат лично сам писала и носила у Париз, у Унеско, јер радим за њих као консултант. Пројекат су преко Унеска финансирале Европска агенција за реконструкцију и владе Данске, Немачке и Француске. Купљена је половна машина, а како није било довољно пара из донације, Компанија "Блиц" издвојила је паре за плац и за зграду и водила пројекат изградње како машина не би остала на њиви – каже директорка штампарије и подсећа да о свему томе има комплетну документацију.

У штампарију тренутно уводе нову опрему, јер је она добијена од донатора старија од 20 година, а ти послови биће готови у октобру. Међутим, тиме се неће повећати штампарски капацитети, па се размишља и о набавци још једне рото-машине.