Мањи порези не лече незапосленост

Владине мере за борбу против сиве економије неће довести до већег запошљавања. Штавише, мере које су у законској форми у скупштинској процедури јесу дискриминаторске, јер су услови пословања неједнаки за привредне субјекте. Привремено ослобађање послодаваца од плаћања дела пореза и доприноса на зараде новозапослених радника нису ни у складу са добром пореском праксом.

Ово су оцене Фискалног савета које су јуче достављене скупштинском одбору за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава. Иначе, изменама Закона о порезу на доходак грађана, предвиђено је ослобађање послодавца од обавезе уплате дела пореза и доприноса, од 65 до 75 одсто за новозапослене раднике од јуна 2014. до јуна 2016. године.

– Идеја законодавца је да олакшице за новозапослене раднике стимулишу легализовање постојећих радника који раде у сивој зони и подстакну стране инвестиције. Међутим, изабрани механизам није у складу са добром пореском праксом, јер ће створити разлике у пореском третману тренутно запослених и новозапослених радника у наредне две године – наводе у Фискалном савету.

У овом телу за контролу јавних финансија додају и да предложене пореске олакшице неће осетније помоћи у решавању проблема високе незапослености. Подсећања ради, и Млађан Динкић, када је био министар финансија, имао је сличне мере за борбу против сиве економије, али од већег запошљавања на крају није било ништа.

– Висока стопа незапослености у Србији, као и у већини земаља региона, структурне је природе и захтева адекватне мере реформе попут унапређења радног законодавства, побољшања услова пословања и повећања конкурентности домаће привреде – кажу у савету.

По њима, правовремено откривање и примерено кажњавање пореских утаја нема алтернативу када је у питању сузбијање сиве економије, која се процењује на више од 30 одсто бруто домаћег производа. – Предложене пореске олакшице за новозапослене раднике произвешће маргинално смањење јавних прихода, јер није реалистично очекивати да ће олакшице саме по себи довести до осетнијег преласка радника из сиве зоне у легалне токове, нити до повећања јавних прихода по том основу – оценио је Фискални савет.

Када су у питању измене и допуна Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, савет наводи да је реч о краткорочном решењу које ће омогућити смањење дефицита на републичком нивоу. – Савет сугерише да се проблем финансирања здравствене заштите, као и организације система здравственог осигурања у целини, реши на системски и предвидљив начин у наредном периоду, уместо промена у стопи доприноса – став је Савета.

Милојко Арсић, професор београдског Економског факултета,

потврђује да најављене релативно високе пореске олакшице за ново запошљавање неће знатније утицати на раст запослености. Овакве мере биле су популарне у свету и пре неколико деценија, али се нису показале делотворне, па је већина земаља одустала од примене ове врсте подстицаја.

– Наше фискално оптерећење рада је високо за земљу на нашем нивоу развијености, али то је карактеристика скоро свих бивших социјалистичких земља у Европи – објашњава Арсић. – Парадоксално је да знатно ниже оптерећење рада имају Бугарска и Румунија, а то су земље у којим је сива економија чак већа него у Србији. Мада привредници, нарочито они који раде у радно интензивним делатностима, као што је текстилна индустрија, траже ниже порезе на рад, висина пореза није кључна препрека за пословање, већ високи макроекономски ризици, лоша саобраћајна инфраструктура и не баш повољно међународно окружење.

Милан Кнежевић, председник Привредне коморе малих и средњих предузећа и власник модне конфекције „Модус”, каже да неко ко до сада није ништа плаћао држави, јер није морао, неће ни убудуће плаћати ни 30 одсто. Питање је, каже, зашто држава то дозвољава.

– Нажалост, привредници који су пословали легално плаћаће део доприноса онима који су и до сада радили нелегално. Треба подстицати и субвенционисати оне који раде добро и легално, а не оне који послују незаконито – каже овај привредник.

Предложене измене Закона о доприносима за социјално осигурање предвиђају повећање пензијских доприноса са 24 на 26 одсто и смањење стопе доприноса за здравство са 12,3 на 10,3 одсто. И Арсић и Кнежевић сматрају да предложена прерасподела дела доприноса са здравственог на пензионо осигурање није никаква реформа пословног амбијента и да не смањује ризик и трошкове пословања.

 ----------------------------------------------------------------

Олакшице уз оштрије мере

– Привремене пореске олакшице, са становништва сиве економије, у одређеној мери би се могле оправдати само ако представљају увод у оштру, неселективну и трајну борбу државе на сузбијању рада на црно. Отварање могућности да се под повољним условима легализује рад на црно могло би да послужи влади као оправдање за примену оштрих казни према послодавцима који и даље наставе да запошљавају раднике на црно. Међутим, привремене пореске олакшице отварају и могућности за различите врсте превара од стране пореских обвезника, – каже Арсић.