Мировни ребус у афричкој џунгли

Војници из Бурундија у саставу мировне мисије Афричке уније у Централноафричкој Републици прошлог петка ујутру нису дуго оклевали. Пошто је група људи, жена и деце упала у њихову базу у главном граду ЦАР, Бангију, захтевајући да напусте земљу, Бурунђани су на масу отворили ватру из аутоматског оружја и убили пет цивила, пренеле су агенција са лица места.

„Бурунђани глуме да штите становништво од наоружаних банди које вршљају по престоници, док у ствари покривају муслимане одговорне за лањске злочине широм ЦАР. Дошли смо у мировну базу ненаоружани, да захтевамо одлазак војника из Бурундија, као и оставку прелазне председнице државе Катрин Самба-Панза. Уместо разговора, Бурунђани су пуцали на народ”, рекао је локални трговац Ерик Сако, а пренео Ројтерс.

Франсис Че, портпарол мисије АУ у ЦАР (МИСЦА) најновије крвопролиће у држави са резервама најквалитетнијег уранијума у Африци описао је битно другачије.

„Неки наоружани демонстранти упали су у базу мировњака из Бурундија. На инвазију, Бурунђани су одговорили бојевом муницијом. Двоје људи је погинуло, а двоје повређено”, описао је Че.

Крвави окршај у Бангију – у коме су актери и припадници мировне мисије АУ – није усамљена појава у ЦАР откако су крајем прошле године распоређене прве стране мировне снаге у тој земљи. Пре прошлу Нову годину, мировњаци из Чада и Бурундија пуцали су једни на друге међусобно се оптужујући да фаворизују муслиманско, односно хришћанско становништво земље, која је од прошлог марта арена ескалирајућег политичког и верског сукоба.

Ратна драма у једној од најсиромашнијих земаља света започела је иначе марта 2013. војним ударом пуковника Мишела Ђотодије (са муслиманског североистока земље), у коме је свргнут председник Франсоа Бозизе.

Тајминг пуча је симболичан: уочи војног удара, Бозизе је са представницима кинеских рударских компанија преговарао о уступању концесија на део рудника уранијума који су деценијама били у рукама француске фирме „Арева”.

Након војног пуча – у први мах непримећеног у међународној дипломатији – започели су крвави обрачуни Ђотодијевих снага „Селека” и многобројних противника, међу којима су данас најбројније хришћанске снаге „Антибалака”. Ђотодија је у међувремену принудно сишао са власти, бивша градоначелница Бангија Катрин Самба-Панза изабрана је за прелазног шефа државе, али се крвопролиће само распламсало.

У држави од 4,2 милиона становника, више од 400.000 људи, махом муслимана, пребегло је у Камерун, Чад и ДР Конго, док је око половине живља интерно расељено. Током борби, терен на североистоку ЦАР прогласио је независну државу Северни Убанги, чиме је земља располућена по ивицама некадашњих граница из колонијалног доба. Крхка власт у Бангију данас остварује оскудну контролу над територијом изван престонице, преноси афричка штампа.

„Централноафричка Република је на ивици да постане следећа Сомалија”, упозорио је прошлог септембра француски министар иностраних послова Лоран Фабијус.

Некадашњи колонијални управник Централноафричке Републике,  званични Париз, потом је покренуо иницијативу у Савету безбедности и ЕУ да се на тај терен непроходних џунгли, пошаљу међународне мировне снаге.

„Европа не сме сметнути са ума своју одговорност за међународни мир”, истакао је Фабијус у обраћању представницима Европске уније.

Суочен са вишемесечним оклевањем европских партнера, посебно Немачке и Велике Британије, да пошаљу трупе у ЦАР, Париз је на тај терен стационирао 1.600 војника – са главним задатком да обезбеђују Банги и посебно прилазе међународном аеродрому. Уплив Француза на терен ЦАР, након интервенције у Малију 2012. године, имао је широки негативни одјек у региону Сахела и Сахаре.

„Французи су повели нови крсташки рат у Африци, осветићемо се за смрт сваког муслимана у ЦАР”, поручио је злогласни нигеријски исламистички покрет Боко харам.

У метежу локалних сукоба острашћених верских и разбојничких групација, долазак француских војника и афричких мировњака није допринео стабилизацији прилика у ЦАР. Смиривању прилика није допринела ни вест овог пролећа да ће ЕУ ипак послати 1.000 војника у ЦАР до почетка лета.

Савет безбедности УН прошлог месеца је коначно ступио у конкретну акцију УН. Петнаесторица су средином априла једногласном одлуком одобрили мировну мисију МИНУСЦА (Мултидимензионална интегрисана мисија за стабилизацију) за ЦАР. Биће то најновија мировна операција светске организације у Африци, која са преко 12.000 „плавих шлемова” (11.820 војника укључујући и 240 војних посматрача) треба да отпочне средином септембра.

У састав МИНУСЦА ући ће, према најавама, око 6.000 припадника мировне мисије АУ у ЦАР, француски војници у саставу операције „Сервал” и најављених 1.000 Европљана. Остатак састава МИНУСЦА требало би да буде допуњен током лета.

У међувремену, извор финансирања мисије МИНУСЦА још није обелодањен на званичном сајту мировних операција УН. Првенствени задатак ове мисије биће да „заштити цивиле од насиља, идентификује изворе насиља, помогне прелазним властима да остваре ауторитет по земљи, обезбеде територијални њен интегритет, скупе вишак оружја”, наводе на Ист Риверу.

За сада је неизвесно како ће мисија бити остварена ако се зна да сукобљене паравојне снаге углавном не носе униформе, док је државна армија углавном лоцирана око престонице.

„Плави шлемови” у ЦАР сусрешће се од јесени иначе са тегобном хуманитарном ситуацијом.

„Унутрашњи сукоб раздире ЦАР. Високи комесаријат УН за избеглице до краја 2014. остаће без довољно новца да збрине све жртве незамисливог терора у тој земљи где противнике секу на комаде и пеку на ватри”, оценио је недавно Антонио Гутереш, шеф комесаријата УН за избеглице.