Mirovni rebus u afričkoj džungli

Vojnici iz Burundija u sastavu mirovne misije Afričke unije u Centralnoafričkoj Republici prošlog petka ujutru nisu dugo oklevali. Pošto je grupa ljudi, žena i dece upala u njihovu bazu u glavnom gradu CAR, Bangiju, zahtevajući da napuste zemlju, Burunđani su na masu otvorili vatru iz automatskog oružja i ubili pet civila, prenele su agencija sa lica mesta.

„Burunđani glume da štite stanovništvo od naoružanih bandi koje vršljaju po prestonici, dok u stvari pokrivaju muslimane odgovorne za lanjske zločine širom CAR. Došli smo u mirovnu bazu nenaoružani, da zahtevamo odlazak vojnika iz Burundija, kao i ostavku prelazne predsednice države Katrin Samba-Panza. Umesto razgovora, Burunđani su pucali na narod”, rekao je lokalni trgovac Erik Sako, a preneo Rojters.

Fransis Če, portparol misije AU u CAR (MISCA) najnovije krvoproliće u državi sa rezervama najkvalitetnijeg uranijuma u Africi opisao je bitno drugačije.

„Neki naoružani demonstranti upali su u bazu mirovnjaka iz Burundija. Na invaziju, Burunđani su odgovorili bojevom municijom. Dvoje ljudi je poginulo, a dvoje povređeno”, opisao je Če.

Krvavi okršaj u Bangiju – u kome su akteri i pripadnici mirovne misije AU – nije usamljena pojava u CAR otkako su krajem prošle godine raspoređene prve strane mirovne snage u toj zemlji. Pre prošlu Novu godinu, mirovnjaci iz Čada i Burundija pucali su jedni na druge međusobno se optužujući da favorizuju muslimansko, odnosno hrišćansko stanovništvo zemlje, koja je od prošlog marta arena eskalirajućeg političkog i verskog sukoba.

Ratna drama u jednoj od najsiromašnijih zemalja sveta započela je inače marta 2013. vojnim udarom pukovnika Mišela Đotodije (sa muslimanskog severoistoka zemlje), u kome je svrgnut predsednik Fransoa Bozize.

Tajming puča je simboličan: uoči vojnog udara, Bozize je sa predstavnicima kineskih rudarskih kompanija pregovarao o ustupanju koncesija na deo rudnika uranijuma koji su decenijama bili u rukama francuske firme „Areva”.

Nakon vojnog puča – u prvi mah neprimećenog u međunarodnoj diplomatiji – započeli su krvavi obračuni Đotodijevih snaga „Seleka” i mnogobrojnih protivnika, među kojima su danas najbrojnije hrišćanske snage „Antibalaka”. Đotodija je u međuvremenu prinudno sišao sa vlasti, bivša gradonačelnica Bangija Katrin Samba-Panza izabrana je za prelaznog šefa države, ali se krvoproliće samo rasplamsalo.

U državi od 4,2 miliona stanovnika, više od 400.000 ljudi, mahom muslimana, prebeglo je u Kamerun, Čad i DR Kongo, dok je oko polovine življa interno raseljeno. Tokom borbi, teren na severoistoku CAR proglasio je nezavisnu državu Severni Ubangi, čime je zemlja raspolućena po ivicama nekadašnjih granica iz kolonijalnog doba. Krhka vlast u Bangiju danas ostvaruje oskudnu kontrolu nad teritorijom izvan prestonice, prenosi afrička štampa.

„Centralnoafrička Republika je na ivici da postane sledeća Somalija”, upozorio je prošlog septembra francuski ministar inostranih poslova Loran Fabijus.

Nekadašnji kolonijalni upravnik Centralnoafričke Republike,  zvanični Pariz, potom je pokrenuo inicijativu u Savetu bezbednosti i EU da se na taj teren neprohodnih džungli, pošalju međunarodne mirovne snage.

„Evropa ne sme smetnuti sa uma svoju odgovornost za međunarodni mir”, istakao je Fabijus u obraćanju predstavnicima Evropske unije.

Suočen sa višemesečnim oklevanjem evropskih partnera, posebno Nemačke i Velike Britanije, da pošalju trupe u CAR, Pariz je na taj teren stacionirao 1.600 vojnika – sa glavnim zadatkom da obezbeđuju Bangi i posebno prilaze međunarodnom aerodromu. Upliv Francuza na teren CAR, nakon intervencije u Maliju 2012. godine, imao je široki negativni odjek u regionu Sahela i Sahare.

„Francuzi su poveli novi krstaški rat u Africi, osvetićemo se za smrt svakog muslimana u CAR”, poručio je zloglasni nigerijski islamistički pokret Boko haram.

U metežu lokalnih sukoba ostrašćenih verskih i razbojničkih grupacija, dolazak francuskih vojnika i afričkih mirovnjaka nije doprineo stabilizaciji prilika u CAR. Smirivanju prilika nije doprinela ni vest ovog proleća da će EU ipak poslati 1.000 vojnika u CAR do početka leta.

Savet bezbednosti UN prošlog meseca je konačno stupio u konkretnu akciju UN. Petnaestorica su sredinom aprila jednoglasnom odlukom odobrili mirovnu misiju MINUSCA (Multidimenzionalna integrisana misija za stabilizaciju) za CAR. Biće to najnovija mirovna operacija svetske organizacije u Africi, koja sa preko 12.000 „plavih šlemova” (11.820 vojnika uključujući i 240 vojnih posmatrača) treba da otpočne sredinom septembra.

U sastav MINUSCA ući će, prema najavama, oko 6.000 pripadnika mirovne misije AU u CAR, francuski vojnici u sastavu operacije „Serval” i najavljenih 1.000 Evropljana. Ostatak sastava MINUSCA trebalo bi da bude dopunjen tokom leta.

U međuvremenu, izvor finansiranja misije MINUSCA još nije obelodanjen na zvaničnom sajtu mirovnih operacija UN. Prvenstveni zadatak ove misije biće da „zaštiti civile od nasilja, identifikuje izvore nasilja, pomogne prelaznim vlastima da ostvare autoritet po zemlji, obezbede teritorijalni njen integritet, skupe višak oružja”, navode na Ist Riveru.

Za sada je neizvesno kako će misija biti ostvarena ako se zna da sukobljene paravojne snage uglavnom ne nose uniforme, dok je državna armija uglavnom locirana oko prestonice.

„Plavi šlemovi” u CAR susrešće se od jeseni inače sa tegobnom humanitarnom situacijom.

„Unutrašnji sukob razdire CAR. Visoki komesarijat UN za izbeglice do kraja 2014. ostaće bez dovoljno novca da zbrine sve žrtve nezamislivog terora u toj zemlji gde protivnike seku na komade i peku na vatri”, ocenio je nedavno Antonio Gutereš, šef komesarijata UN za izbeglice.