Крагујевац грца пред теретом дугова

Крагујевац – Изливање Бресничког потока и спорадичне поплаве, због чега је проглашена ванредна ситуација, далеко је мањи проблем од финансијског цунамија који прети граду. Али, крагујевачка власт као да не жели да се суочи са проблемом вишка радника у јавном сектору који грца под теретом дугова, због чега су сада у проблему и неке приватне фирме које обављају важне послове за град. Напротив, извештај о завршном рачуну града за прошлу годину прихваћен је једногласно, уз оцену да се из 2013. изашло са суфицитом од чак 106 милиона динара. Али, ако је то тачно, зашто локална управа онда није донела одлуку да се „вишак” новца пребаци на рачуне предузећа чији је оснивач Скупштина града и тако, бар на неко време, санира тешка ситуација.

Јасно је да тај новац постоји само „на папиру”, што је потврдио и члан Градског већа за финансије и економску политику Петар Веселиновић, који је у изјави за медије рекао да је реч о „књиговодственој вредности”.

Стварност у Крагујевцу је, међутим, сасвим другачија. О томе најбоље говоре контејнери пуни ђубрета, које радници „Чистоће” не желе да односе јер већ два месеца нису примили плату.

Да би избегао још теже последице генералног штрајка, директор Дејан Раонић посегнуо је за можда најтежом мером, једином која му је преостала у ситуацији када друга градска предузећа нису у стању да измире дуговања према „Чистоћи”. Он ће, како је рекао у изјави за наш лист, покушати да се за исплату заосталих зарада задужи код неке банке.

– Видећемо да ли ће то бити изводљиво, банке све теже одобравају кредите, али то је једина мера која ми је преостала, будући да друга градска предузећа и установе не могу да измире своја дуговања. Све то говори да пара у буџету, једноставно, нема – објашњава директор Раонић, који додаје да се због проблема са исплатом зарада контејнери празне „половично”, једном уместо двапут недељно.

Проблеми у јавном сектору одразили су се и на пословање неких приватних фирми којима је градска управа поверила различите послове.

У једном од два градска превозника, „Вуловић транспорту”, радници су пре недељу дана започели протест једносатном обуставом рада, зато што им послодавац дугује три плате. Власник те фирме Зоран Вуловић потврдио је ову информацију у разговору за наш лист, али је навео да је до кашњења у исплати зарада дошло зато што локална управа овом предузећу дугује око 38 милиона динара за продате аутобуске карте.

– Око 24 милиона динара је стари дуг града, а није нам уплаћено ни нових 14 милиона, колико је требало да добијемо до краја маја. Да градска управа редовно измирује своје обавезе, не бих имао проблем да радницима, којима дугујем око 12 милиона динара, исплатим тај новац – нагласио је наш саговорник, наводећи да би проблем у јавном превозу ускоро могао бити и већи, будући да његова фирма покрива 40 одсто градских и приградских линија.

Према речима Зорана Јовановића, члана Градског већа задуженог за комунална питања, локална управа дугује и другом градском превознику, београдској „Ласти”, с тим што је то предузеће веће, па лакше подноси проблеме, како је објаснио у изјави за ТВ Крагујевац.

Тешка је ситуација и у Јавном стамбеном предузећу „Крагујевац”, које контролише систем обједињене наплате. Као и сва друга градска предузећа, и оно кубури са вишком радника, каже директор Иван Ристић.

– Прво је у предузеће из градске управе прешло око 60 хигијеничара, а потом и 40 радника из пропале „Нискоградње”. За њих посла, једноставно, нема, а свима морам да обезбедим плате. У околностима када имате толико фиктивних радних места, која коштају а не доносе никакву зараду, предузеће је готово немогуће водити – објашњава овај директор у разговору за „Политику”.  

Ситуација у „Нискоградњи” је одавно „ванредна”, каже директор ове фирме Дејан Ђелић, који је у разговору за наш лист открио да је био „приморан” да преузму ту функцију.

– Нисам желео да будем директор, јер ми је било јасно да предузеће са преосталих 15 радника и дуговима од око 265 милиона динара не може ништа да ради, поготово што смо остали без 90 одсто машина које су сада у власништву „Чистоће”. Међутим, врх градске власти ме је, практично, приморао да се јавим на конкурс, уз објашњење да предузеће, иако само формално постоји, мора да има директора, а да нико други неће да преузме ту функцију. Прихватио сам, пошто су ми обећали да ће помоћи, али је та помоћ, бар за сада, изостала – каже Ђелић, објашњавајући да ће локална управа, као оснивач „Нискоградње”, морати из буџета да измири дуг свим повериоцима који су тужили ту фирму, укључујући и раднике којима се за плате дугује око 35 милиона динара, без доприноса.

„Нискоградња” је, практично, мртва фирма, а слично је и са „Аутосаобраћајем”, некада највећим шумадијским превозником. Колико је градска управа, која је оснивач „Нискоградње”, а која је у „Аутосаобраћају” имала четвртину власништва, томе кумовала, питање је на које сада не вреди тражити одговор. Исувише је времена изгубљено, а суочавање са реалношћу је изостало, пре свега зато што су у јавном сектору запошљавани страначки кадрови којима је, изгледа, обећано да, ма шта се дешавало, неће бити отпуштени. Системом спојених судова, проблеми су, у међувремену, прешли и на приватни сектор, који више није у стању да пуни градски буџет, из којег се чак четвртина новца издваја за плате оних који су запошљавани углавном по партијском кључу.